Podiže je u vis tako da svi mogu da je vide i upita:
– Šta mislite, koliko je teška ova čaša?
– 50 gr, … 100 gr, … 125 gr … – nagađali su studenti.
– Istina je u stvari da ni ja sam ne znam. I dok je ne izvagamo, ne možemo biti sigurni. – rekao je profesor.
– A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu jedan sat? – ponovo zapita profesor.
– Počeće da vas boli ruka – brzo odgovori jedan student.
– Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako jedan dan?
– Ruka će početi da vas jako boli, a od takvog napora moguće je da će vam se ukočiti mišići.
– Vrlo dobro. – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dešava, šta mislite da li se je promenila težina čaše?
– Ne! – odgovoriše svi u glas.
– Pa šta je onda uzrok boli u ruci i grčenju mišića?!
– Šta ja treba da uradim, da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.
– PUSTITE ČAŠU! – čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.
Pustite čašu!
– To isto se dešava i sa vašim problemima u životu i sa vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme, osetićete BOL. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo. Vrlo je važno je da razmišljate o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i da izvodite zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana… da ih “pustite da padnu” pre nego što utonete u san. Tako ćete sebi uštediti veliki stres i napor i svako jutro ćete se buditi sveži odmorni.
I zato upamtite: PUSTITE ČAŠU NA KRAJU SVAKOG DANA, setite se Isusovih reči: „Ne brinite se za sutrašnji dan, sutrašnji dan će se pobrinuti sam za sebe, dosta je svakom danu sojih nevolja“.!
