Arišom protiv nervne rastrojenosti

Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeđom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je jednopolna biljka koje se crveni, mirisljavi ženski cvetovi razvijaju se u male šišarkice. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina.

Stanište:
Ariš najbolje uspeva u planinama, a cesto sacinjava velike šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju zeleni cešeri u prolece i pocetkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen

Lekovito delovanje:
Iglice i mlade šišarke koriste se za pripremanje uvarka, za kupku u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lecenje upaljenih rana, prignječenosti i čireva. Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve.