- Saznajte više
-
by cpm
Više nije tajna da postoji nit koja povezuje povećanu potrošnju takvih namirnica, zajedno s nemilosrdnim reklamnim kampanjama, i razmerama epidemije dijabetesa i gojaznosti u svim uzrastima na globalnom nivou. U stvari, ako se sadašnji trendovi nastave, procenjuje se da će do 2030., više od 86% Amerikanaca biti ili prekomerne težine ili gojazno. Za neke ljude, ova slika izgleda već dovoljno strašno, ali istina je da je površina problema jedva zagrebana.
Neurobiološka istraživanja su pokazala da hrana – smeće može da uzrokuje ozbiljne zavisnosti, poput onih kakve izazivaju opojne droge. Dr. Nicole Avena i njene kolege iz Odseka za psihijatriju Univerziteta u Floridi, izvestili su da konzumacija šećera ne samo da menja funkciju mozga i ponašanja, nego takođe izaziva istu vrstu simptoma odvikavanja poput onih koji se pojavljuju kod odvikavanja od opijata.
Drugim rečima, šećer utiče na opioidne receptore u mozgu, koji su prepoznati od strane prirodnih (endogenih ili ne) opioidnih supstanci. S druge strane, čini se da hrana bogata masnoćama utiče na mozak na drugačiji način, iako i ona uzrokuje simptome odvikavanja. Mnoga istraživanja ukazuju da postoji jedinstven odnos između emocionalne ravnoteže i masnih kiselina.
Na primer, istrazivanje objavljeno 2011. u časopisu Journal of Clinical Investigation testirala je rezultate potrošnje masti kod zdravih ljudi dok su istovremeno doživljavali eksperimentalno izazvane tužne osećaje. Za nekoliko minuta su tužni osećaji znatno ublaženi i ljudi su došli do poboljšanja raspoloženja, a MR-skenovi mozga su potvrdili očekivani odgovor.
Ovo istraživanje je važno jer pokazuje da masnoće zapravo ni ne moraju biti pravilno probavljenje kako bi se menjale moždane funkcije. Sama prisutnost masnoća u crevima aktivira oslobađanje gastrointestinalnih hormona, koji regulišu neurološke i emocionalne reakcije u samo nekoliko minuta.
Beverly Muhlhausler, dr.sc., šef Odseka za zdravlje metabolizma u FOODplus istraživačkom centru u Australiji i kooautor istraživanja koja sugerišu da ishrana junk hranom tokom trudnoće može promeniti ne samo hemiju mozga trudnice, već i razvoj mozga deteta između ostalog izjavljuje:
“Hrana-smeće ima isti efekat na mozak kao i zavisnost o drogama i alkoholu. Kada jedete nezdravu hranu, ona “pali” deo mozga poznat kao mezolimbični centar nagrađivanja. To uzrokuje da se opioidi proizvedu i otpuste, a oni pokreću niz reakcija koje dovode do proizvodnje dopamina,a to ipak stvara lep osećaj koji je ekvivalentan osećaju pod opijatima – iako je u blažem obliku.
Konzumiranje prekomerne količine junk hrane duže vreme menja vaš mozak na isti način kao što to čini zavisnost o drogama i alkoholu. Kao rezultat toga, morate konzumirati sve veće količine junk hrane kako bi dobili isti osećaj “opijenosti” i osećate simptome odvikavanja kada ga ne možete dobiti.”
Bilo bi naivno verovati da je bogatstvo tih specifičnih veza puka slučajnost. Obim tajanstvenih i sponzorisanih istraživanja koje sprovode prehrambeni divovi za pronalaženje prave kombinacije najjeftinijih i najzaraznijih sastojaka za svoje proizvode je strašan. Ono što nauka o nervima tek sada počinje razumevati i razjašnjavati, prehrambene firme su svo vreme znale.
I oni su se obogatili na prodaji rafinisane hrane posebno dizajnirane za zaobilaženje kontrole apetita i neuroloških sigurnosnih ventila. Zbog složenosti i povezanosti bioloških funkcija u ljudskom telu, ukupni uticaj rafinisane hrane na ljudsku fiziologiju, zdravlje, životni vek i kvalitet života u ovoj generaciji je još uvek teško proceniti.
Puna razmera ovog sporog, ali efektivnog genocida se ne može u potpunosti shvatiti ako se takođe ne uvažava i uticaj na buduće generacije. Najnovije istraživanje pokazuje da ishrana tokom trudnoće ima značajan uticaj na prehrambeni izbor potomstva. Potvrđeno je na životinjskim eksperimentima da kada se skotne životinje hrane hranom s visokim učešćem masnoća i šećera, da će i potomstvo imati takve prehrambene sklonosti.
Međutim, to nije samo osobina u ponašanju koja je prešla na sledeću generaciju oponašajući ponašanje odraslih. Naprotiv, kao rezultat majčine ishrane, DNK i subsekventno izražavanje gena koji kodiraju opioidne i dopaminske receptore u mozgu potomka su promenjeni na način koji podstiče zavisnost.
To ne čudi, budući da je dobro dokumentovano da ponovno korištenje određenih lekova uzrokuje enzimske DNK modifikacije (epigenetske promene) koje ometaju neuronske genetske programe i podržavaju zavisničko ponašanje.
Ova naučna činjenica objašnjava zašto su deca gojaznih majki teža s povećanim masnim tkivom i imaju povišen inzulin i glukozu u krvi u poredjenju s kontrolisanim grupama. Eksperimenti pokazuju da genetski poremećaj uzrokovan majčinom potrošnjom junk hrane tokom trudnoće ima dugoročne posledice na detetovo ponašanje i neurološke reakcije.
Na žalost, može se zaključiti da je nova generacija genetski programirana da bude zavisna o junk hrani, čak i pre nego što se rodi. To obezbedjuje dugoročni profit za prehrambene korporacije kao i hronične bolesti za ljude, to jest za generacije koje dolaze.
Dizajnirajući i prodajući hranu koja izaziva zavisnost, a koja je slabog kvaliteta i koja uzrokuje bolesti, prehrambene kompanije su postigle nezamislivo: stvorile su zavisničke obožavatelje, čiji je kognitivni, biohemijski, pa čak i genetski potencijal oslobađanja od zavisnosti otet pre rođenja.
