Ali Jakov je često mislio o tome. Jednoga dana mati mu beše ispričala sve o Božijoj poruci pre no što su dečaci rođeni.
Isak već beše ostareo i vid mu veoma oslabio. Pomisli da mu je vreme da umre te leže u postelju. Onda pozva Isava.
“ Ti si moj prvorođeni sin „, reče. “ Treba da te blagoslovim pre nego što umrem. Pođi u planinu i ulovi jelena te mi zgotovi jelo po mojoj volji pa da te blagoslovi duša moja. „
Isav uze luk i strele i ode. A Rebeka ču šta Isak reče. Trebalo je da Jakov bude glava porodice da on primi očev blagoslov.
Ne prepuštajući Bogu da sam sprovede šta je namerio s dečacima, ona smisli kako da nadmudri Isaka i preotme blagoslov od Isava.
„ Požuri k stadu i donesi dva dobra jareta „, reče ona Jakovu, “ a ja ću od njih zgotiviti jelo kako je po volji ocu tvojem, pa neće ni znati da nije od Isavova lova. A ti se pretvaraj kao da si Isav i odnesi mu jelo, pa ćemo videti ko će dobiti blagoslov!„
Jakov se uplaši da će lukavstvo biti otkriveno. Nikada ga otac ne bi pobrkao sa Isavom i ako ga ne vidi. Ali Rebeka je na sve imala odgovor. Ona brzo skuva meso, a onda zamota jareće kože Jakovu oko vrata i ruku da bude rutav kao Isav. Obuče Jakova u Isavovu odeću koja odavaše mirise polja i šuma, i posla ga da odnese ocu ručak.
