- Saznajte više
-
by cpm
„Ne možemo problem kancera da rešimo isključivo merama lečenja“, kaže Vajld.
„Očajnički nam treba više angažovanja na polju prevencije i rane dijagnostike, a treba upotpuniti i poboljšati tretmane lečenja. Veoma je važno da problem sve većeg obolevanja od raka rešavamo na globalnom nivou.“
Dok je 2012. godine dijagnoza kancera postavljena kod 14 miliona ljudi u celom svetu, SZO upozorava da će u naredne dve decenije ovaj broj da se poveća na 22 miliona. Ista tendencija se očekuje i u broju umrlih. Trenutno ova bolest godišnje odnese 8,2 miliona života, a očekuje se da će se do 2034. godine povećati na 13 miliona.
Prednost prevencije u odnosu na lečenje treba dati i zbog činjenice da je 2010. godine na lečenje raka u celom svetu potrošeno 1,16 milijardi dolara. Ovoliko novca teško mogu da izdvoje i bogatije zemlje, dok siromašnije nemaju dovoljno sredstava za lečenje ove bolesti.
Stručnjaci smatraju da čak polovina onkoloških bolesti može da se spreči. Pažnja treba da se usmeri na promenu životnih navika, a najvažnije preventivne mere su: ograničavanje pušenja i upotrebe alkohola, uvođenje zdrave ishrane, dovoljno fizičke aktivnosti i redovne zdravstvene kontrole.
Rak pluća, za koji se u najvećem broju slučajeva okrivljuje pušenje, već nekoliko godina je na prvom mestu najčešće dijagnostikovanih kancera. Svake godine se otkrije kod 1,8 miliona ljudi, odnosno 13 odsto svih obolelih od onkoloških bolesti. Takođe, on je i najsmrtonosniji, a godišnje od posledica ovog kancera umre 1,6 miliona ljudi.
Po učestalosti na drugom mestu su rak dojke (1,7 miliona pacijenata, odnosno 11,9 odsto) i debelog creva (1,4 miliona pacijenata, ili 9,7 odsto). Rak jetre je odgovoran za 800.000 smrti godišnje, a rak želuca usmrti 700.000 obolelih.
„Porast obolevanja od raka je velika prepreka za razvoj društva“, ističe Vajld.
„Ovi podaci nam šalju jak signal da hitno krenemo u akciju, koja će se odupreti ovom uništenju čovečanstva, a trebalo bi da se uključe svi žitelji planete.“
Podmuka bolest je najviše prisutna u Africi, a čak 70 odsto umrlih od njenih posledica je u Africi, Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi. Razlozi za povećanje broja obolelih su porast broja stanovnika, duži životni vek i loše životne navike. Oko 250 stručnjaka iz više od 40 zemalja, koji su radili na izradi ove studije, jedinstveni su u mišljenju da fokusiranje na prevenciju i ranu dijagnostiku „predstavlja investiciju, a ne uzaludne troškove“.
Recimo, istraživanja nekoliko evropskih zemalja su pokazala da fizička aktivnost čak za 50 odsto smanjuje rizik od raka, a najbolje efekte ima kada se redovno upražnjava. Studija u kojoj je učestvovalo više od 500.000 ispitanica pokazala je da je kod žena koje su pre menopauze bile redovno fizički aktivne, ne samo u sportu već u održavanju bašte, ili spremanju kuće, rizik od raka dojke smanjen za trećinu!
Stručnjaci pozivaju vlade da pojačaju zakonodavne mere, koje će smanjiti interesovanje za duvanske proizvode, alkohol i slatka pića, čime bi se smanjila pojava kancerogenih materija.
Svake godine u Srbiji u proseku se otkrije oko 33.000 novoobolelih od malignih tumora, a 21.000 umre. Muškarci najčešće obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa, a ženama se najčešće maligni proces otkriva na dojci, debelom crevu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu.
Ishrana i duvan najodgovorniji
Američki kancerolog D. Trihopulos, u knjizi „Epidemiologija kancera“, dao je ovakvu procenu uzročnika raka:
* nepravilna ishrana 30 odsto,
* pušenje 30 odsto,
* virusne i druge infekcije pet odsto,
* kancerogene supstance na radnom mestu pet odsto,
* alkohol tri odsto,
* nasledni faktori dva odsto,
* zagađenja sredine dva odsto,
* sedentaran način života (telesna neaktivnost koja oslabljuje obrambene snage, a pridonosi depresivnim stanjima) tri odsto,
* ultravioletna, gama i druga zračenja dva odsto,
* prehrambeni aditivi (boje i drugi dodaci) jedan odsto,
* lekovi i medicinski postupci jedan odsto,
* neutvrđeni uzročnici 16 odsto.
