Hlor u vodi povećava rizik od kancera i srčanih problema

Ovo se dešava kada nusprodukti hlora izazovu pojavu štetnih slobonih radikala u organizmu i spreče druge procese ćelija. Dok ispijanje hlorisane vode prouzrokuje najviše štete, kuvanje i kupanje sa tom vodom takođe može imati negativne posledice. Zapamtite, pluća i koža mogu biti podjednako osetljivi kao i unutrašnji organi.

Hlorisanje se praktikuje još od 1800tih, iako nije postalo standard sve do ranih 1900tih. Koristi se najpre zato što je jeftin način da se dezinfikuje velika količina vode, ali nikako nije najbezbedniji. Zapravo, korišćenje hlora u vodi je isto kao sipanje varikine u nju.

Ispijanje hlorisane vode može povećati rizik od raka i do 93 odsto.

Veće SAD-a za kvalitet životne okoline je procenilo da rizik od raka kod onih koji konzumiraju hlorisanu vodu može biti i do 93% veći od onih koji je ne piju.

Knjiga doktora Džozefa Prajsa po imenu „Koronarni Holesterol Hlor“ iz 1960. godine je jedna od prvih publikacija koja je javno izložila povezanost hlora i višeg rizika od šloga i infarkta. Testirane životinje koje su bile izložene hlorisanoj vodi tokom istraživačkih studija pokazale su bar neki stepen problema sa srcem ili cirkulacijom, dok one koje nisu bile izložene hloru nisu imale ove probleme. Pilići koji su bili izloženi hlorisanoj vodi su imali celokupno lošu cirkulaciju i počela su da im otpadaju pera, imali su drhtavicu i osećali slabost.

U poređenju sa njima, životinje koje nisu bile izložene hloru su se mnogo bolje razvijale i bile su generalno boljeg zdravstvenog stanja. (Ovo je indikator da je kućnim ljubimcima i životinjama na farmi takođe preporučljivo davati nehlorisanu vodu).

Trihalometani su nusprodukti hlorisanja koji se formiraju kada se hlor dodat vodi za piće poveže sa drugim prirodnim jedinjenjima u vodi. Trihalometani zatim uzrokuju proizvodnju slobodnih radikala u telu što dovodi do ubrzanog oštećenja ćelija i mnogo većeg rizika od raka.

Neki naučnici veruju da su ovi nusprodukti hlorisanja glavi uzrok nastanka brojnih vrsta kancera kod ljudi u današnje vreme.

EPA i Fond za odbranu životne okoline kvalifikuju hlor kao pesticid, jer je njegova glavna svrha da ubije žive organizme. Hlor, pak, nastavlja da ubija i kad uđe u organizam i samim tim prouzrokuje štetu ćelijama i sistemima. On takođe služi kao katalizator za kancer. Studija u regiji Hartforda u Konektikatu je pronašla da žene obolele od raka dojke imaju 50% više nusprodukata hlorisanja u tkivu dojke.

Izlaganje putem kože i pluća povećava rizik

Ispijanje vode sa varikinom nije jedini problem. Unošenje nusprodukata hlorisanja putem kože i pluća tokom tuširanja vrelom vodom takođe povećava izlaganje. Procenjuje se da para može sadržati i do 50 puta više hemikalija od same vode, te da se one udisanjem unose pravo u krvotok.

Za ljudsku konzumaciju najbolje je koristiti izvorsku ili flaširanu vodu.
 

Izvor