Stabljika – veliko drvo, 9 m do 25 m visine (P. serotina) ili 2,5 m do 3 m visine (P. virginiana), pravo stablo, crnkaste i hrapave kore. Grane na mladom drvetu su tvrde, prekrivene cvetovima; zelenkasto-braon ili ljubičaste boje. Starije drveće je boje rđe. Kora ima poprečno izdužene lenticele (kortikalne pore); unutrašnja površina je svetlobraon, sa delikatnim mrežastim prugama, brojnim fisurama sa kratkim i zrnastim pukotinama. Prah je svetlobraon, sa fragmentima žuto braon plute i kamenim ćelijama.

 

Listovi – debeli, ovalni, 5 cm do 13 cm dužine, glatki, blistavi, svetlozeleni iznad i nešto dlakavi na žilama ispod, pilasti, na peteljci i sa 2 male žlezde na ivici kod osnove (listovi virdžinijske sremze su oštrije nazubljeni).

 

Cvetovi – mali u belim grozdovima na krajevima lisnatih grana, povijeni na dole, pojavljuju se posle listova (maj-jun).

 

Plod – plod sa košticom, veoma tamnoljubičast, crn, (P. serotina), tamnocrven (P. virginiana), otprilike veličine graška, loptast, sočan, sladak i ima jedak ukus koji sakuplja usta. Zri između avgusta i septembra. Seme je približno loptasto, ukus kao gorki badem, sadrži blago neeterično ulje.

 

Ukus – jedak, aromatičan, prijatno gorak.

 

Miris – karakterističan, podseća na gorki badem kada je razmekšan u vodi. Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Osušena unutrašnja kora.

 

Lekovito dejstvo: Ekspektorans, tonik, astrigent, sredstvo za grudi, sredstvo za umirenje nerava, sedativ, stimulans (za digestivni trakt).

 

Kasna sremza je odličan tonik za oporavak i dragocen je lek za sve katarne probleme. Njeno tonično dejstvo na sluznicu je blago, umirujuće i blago astrigentno (naročito kod respiratornih organa i crevnih kanala). Ima eterično ulje (slično kao kod kaskarile (Croton eluteria), kanadske vučje jabučice (Aristolochia serpentaria), itd.) koje deluje kao lokalni stimulans u probavnom kanalu, što povećava apetit i pomaže pri varenju. Kada je pripremljena u hladnoj vodi, ona ispušta cijanovodoničnu kiselinu u rastvor, što deluje kao sedativ, stišava nervozu, razdražljivost i umiruje srce pri uzbuđivanju.

 

Lekovita upotreba: Kašalj, plućna tuberkuloza, bronhitis, nervno uzbuđenje, gastritis, oslabljena stanja digestivnih organa (slab želudac i creva), veliki kašalj, dispepsija, katar, groznica, skrofula, podrhtavanje, spazam, prehlade, grip, visok krvni pritisak, dijareja (deca), astma, hektična groznica, oftalmija.

 

Preparati: Esencija, tečni ekstrakt, infuzija (eterično ulje), prah, čvrsti ekstrakt, sirup i tinktura. Osušena unutrašnja kora se koristi sa svih delova drveta, ali ona sa korena ima najveći potencijal (zbog toga što propada veoma brzo, samo sveže osušena treba da se koristi).

 

Esencija: 60 ml, 3 do 4 puta dnevno između obroka.

Tečni ekstrakt: 1/2-1 čajna kašičica.

Infuzija: 1 čajna šolja, 3 do 4 puta dnevno između obroka.

Prah: 1/4-1/2 čajne kašičice.

Čvrsti ekstrakt: 50 mg do 200 mg.

Sirup: 1/2-2 čajne kašičice.

Tinktura: 1/2-1 čajna kašičica.

 

 

 

Kašalj: Sirup deluje veoma umirujuće i blagotvorno u otpuštanju sluzi, smanjivanju razdražljivosti membrana i umirivanju nerava.

 

Sedativ: Velike doze će umiriti rad srca. Najbolje je kombinovati sa stimulansom, kao što je đumbir (Zingiber officinale).

 

Hektična groznica: Koristiti toplu infuziju (mnogo je slabija od kinina).

 

 

Oftalmija ili zapaljenje očiju: Koristiti hladnu infuziju.

 

 

 

60 g kore kasne sremze, iseckano (Prunus serotina; P. virginiana)

350 ml destilovane vode

 

Preparat: Potopiti koru u hladnu vodu, 6 sati. Kada provri krčkati pola sata. Procediti, ohladiti, flaširati i čuvati na hladnom mestu.

 

Doziranje: 60 ml 3 do 4 puta dnevno.

 

 

30 g kore kasne sremze (Prunus serotina; P. virginiana)

30 g kurike (Euonymus atropurpureus)

3 čajne kašičice crvenog korena (Sanguinaria canadensis)

30 g korena omana (Inula helenium)

30 g korena gaveza (Symphytum officinale)

30 g kanadskog ljutića (Hydrastis canadensis)

 

Preparat: Sve biljke krčkati polako 20 minuta, koristeći 1 čajnu kašičicu kombinacije na šolju vode.

 

Doziranje: 1 čajnu kašičicu infuzije na svakih pola sata, više ili manje po potrebi.

 

 

30 g kore kasne sremze (Prunus serotina; P. virginiana)

30 g očajnice (Marrubium vulgare)

30 g anisa (Pimpinella anisum)

15 g korena omana (Inula helenium)

7 g korena lobelije (Lobelia inflata)

450 g meda

 

Preparat: Staviti med u 700 ml vode, kada provri skinuti sa vrha penu. Dodati biljke i krčkati dobro pokriveno 15 minuta; procediti (produkt treba biti 1,2 l) i dodati 470 ml sirćeta od maline.

 

Doziranje: 1 supena kašika na svakih 1 do 3 sata, odrasli; 2 čajne kašičice za decu do 12 godina i mlađe.

 

 

115 g kore divlje sremze (Prunus serotina; P. virginiana)

30 g korena omana (Inula helenium)

30 g korena narda (Aralia racemosa)

30 g asteškog slatkog grma (Lippia dulcis)

7 g biljke lobelije (Lobelia inflata)

 

Preparat: Napraviti sirup od 450 g meda u 700 ml vode (kao što je naznačeno u prethodnoj formuli), dodati biljke, ohladiti i krčkati 20 minuta. Procediti, flaširati i čuvati na hladnom mestu.

 

Doziranje: Doze supenih kašika po potrebi.

 

 

4 dela kore divlje sremze, iseckano (Prunus serotina; P. virginiana)

3 dela listova eriodiktiona, iseckano (Eriodictyon californicum)

9 delova kore kaskarile, iseckano (Croton eluteria)

2 dela irske mahovine, iseckano (Chondrus crispus)

2 dela miloduha, iseckano (Hyssopus officinalis)

6 delova korena omana, iseckano (Inus helenium)

1 deo euforbije, iseckano (Euphorbia pilulifera; E. hirta)

2 dela anisa (Pimpinella anisum)

 

Preparat: Dobro promešati biljke; koristiti 1 čajnu kašičicu mešavine za svaku šolju vode i staviti u odgovarajući sud. Krčkati 3 do 4 minuta, zatim ostaviti da se natapa 10 minuta; procediti zasladiti medom, čuvati na hladnom mestu.

 

Doziranje: 1 šolja pre i/ili posle obroka i uveče pre odlaska na spavanje.

 

Prijatne kombinacije: Kasna sremza se dobro kombinuje sa stimulansima za probavni trakt kao što su kanadska vučja jabučica (Aristolochia serpentaria) i kaskarila (Croton eluteria).

 

Karakteristike pri rastu: Višegodišnja biljka, prostire se širom SAD-a, raste u šumi i na otvorenim mestima. P. serotina raste na plodnom tlu u poljima, šumama, pored ograda i retko u grupama (drvo je pogodno za nameštaj, pošto je tvrdo, crveno, sitnozrnasto i lako se polira).

 

Branje: Najbolje je da se bere u jesen. Odmah se skida spoljašnji sloj, spoljašnje kore, struganjem i izlaže se zeleni feloderm. Mlada, tanka kora je najbolja, a ona sa veoma velikim ili malim granama treba se odbaciti.

 

Sušenje i čuvanje: Kora treba da se čuva suva i dobro zatvorena u posudama. Unutrašnja kora korena propada veoma brzo, pa treba da se koristi sveža ili sveže osušena.

 

 

– Trešnja; plod i kora; plućni problemi, kašalj, bronhitis, tuberkuloza, srčani problemi, želudačni problemi, dispepsija, groznica, visok krvni pritisak.