Najbolje čuvana tajna za sprečavanje fatalnih bolesti – Dr. Nil Nidli

Mislite o onome što bi se moglo destiti sutra – posle svih milijardi dolara potrošenih na istraživanje lečenja raka – kada bi se čudesni lek protiv raka konačno otkrio, a da njegovo obećanje nije lažno: da stvarno leči 90% svih vrsta raka! Nema sumnje da bi lek dospeo na naslovne strane. Kompanija koja bi ga razvila mogla bi da mu odredi visoku cenu. Na kraju pomislite na sav novac koji bi se uštedeo od hirurških operacija, terapije zračenjem i lečenjem hemoterapijom u bolnici. Nema sumnje da bi imao svoj deo sporednih efekata – svi lekovi ih imaju. Ali koga je briga za sporedne efekte kada imate rak i kada je lek u jednoj piluli tako blizu!

 

Istraživači koji bi otkrili lek bi verovatno primili Nobelovu nagradu za svoj rad. Ne bi bilo iznenađujuće ako bi predsednik Sjedinjenih Država pozvao glavnog istraživača na poseban prijem u Belu kuću. Kakav bi to razlog za radovanje zaista bio. Velika nacionalna slava i čast nadneta nad učesnicima bila bi ogromna – kao što bi i trebalo da bude.

 

Međutim, zastanimo za minut. Nema naznaka da je bilo kakav lek nalik na ovaj na vidiku. Štaviše, šta je stvarno značajnije, prevencija ili lek? Svi smo svesni stare izreke: “Bolje sprečiti nego lečiti.” Međutim, da li zaista živimo kao što to verujemo? Čak i kada bi taj zamišljeni lek za rak stvarno bio razvijen, pomislite o svim problemima koje rak prouzrokuje – pre nego što je čak i dijagnostikovan: sve medicinske račune, vreme izgubljeno sa posla, i porodični stres, a da ne spominjemo bol i patnju koju bolest prouzrokuje. Čak i kada bi postojao lek za svaku vrstu raka, prevencija bi i dalje bila daleko jeftinija i mnogo poželjnija i prijatnija. Međutim, u vremenu kada uprkos svim milijardama dolara koje su već potrošene na nade o tom obmanjujućem čudesnom leku od raka, još uvek nismo ni blizu takvog magičnog leka od raka, koliko je još značajnija prevencija od raka?

 

Koliko god da je neverovatno, magična pilula protiv raka je pronađena. Istraživanja su otkrila da sada imamo i do 90% efektivan “lek” od raka u obliku sveobuhvatnog načina života koji sprečava rak. Ali nije bilo naslovnih strana, veličanja, predsedničkih poziva, Nobelovih nagrada. U stvari, teško da bilo ko čak i zna o tom moćnom stilu života. Zaista, postoji mnogo ljudi koji znaju o raznovrsnim aspektima programa koje sam opisao u ovom poglavlju. Mnogi su svesni značaja prestajanja pušenja, ili vežbanja, ili ishrane bogatije voćem i povrćem. Ipak u vezi sa celokupnim paketom koji može da donese tako zadivljujuće rezultate, većina opšte javnosti je potpuno nesvesna. Nažalost, tu spadaju i zdravstveni radnici. Iako je većina svesna nekih od elemenata o kojima sam govorio u ovom poglavlju, malo njih je svesno o moći sveobuhvatnog načina života u odnosu na rak kakav je predstavljen.

 

Ovaj nedostatak svesnosti je još upečatljiviji u svetlu “doba informacija” u kome živimo. Trebalo bi da jasno emitujemo ovaj sveobuhvatni pristup prevenciji raka na svakoj televiziji i radio stanici; trebalo bi da ga predstavljamo grafički i moćno u svim novinama, časopisima i komjuterskim informativnim servisima. Ovaj način života bi trebalo da bude predmet masovnog vladinog obrazovnog programa. Kada bi se tako nešto desilo sutra i američka javnost prihvatila novi način života, ubica broj dva u Americi bi se uskoro potisnuo do dna liste od 10 vodećih uzroka smrti. Bol, patnja, gubitak produktivnog rada, porodični bol, posete lekaru i bolnici, a da ne spominjemo troškove povezane sa time, bili bi u velikoj meri umanjeni.

 

Međutim, što se tiče ovog velikog dela, mediji, istraživači, zdravstveni obrazovni radnici i predsednici su bili smrtno tihi u promovisanju sveobuhvatnog programa načina života za sprečavanje raka. Oni su, kao i većina društva, objavili rat raku koncentrišući energiju na obmanjive tretmane i uske pristupe preventivi, dok nam je sveobuhvatni preventivni način života čak nadohvat ruke. Da li je to jednostavno neznanje? Ili je moguće da veliki broj naših vođa, naučnika i govornika na medijima nije voljan da sam načini smele izmene načina života (sve dok se osećaju dobro) – i time bi im bilo neprijatno da pozivaju sve ostale da prihvate takav način života?

 

Da li postoji opasnost da se moćni komercijalni interesi umešaju u slučaju da se zastupa optimalni preventivni način života? (Poruka ovog poglavlja verovatno neće biti popularna među industrijama alkohola, mesa i mlečnih proizvoda, itd.) Iskreno ne znam koje su sve poteškoće, ali znam da je sada vreme da se proširi reč o ovom sveobuhvatnom stilu života. I sada je vreme da svako od nas postane živi primer moći takvog načina života za borbu sa strašnim američkim ubicom broj dva.