• 194
  • 0

SIMPTOMI – bol u bilo kom delu glave. Često se i iznenada javlja na jednoj strani glave i izaziva jak bol, nestajući s vremena na vreme.

 
UZROCI – oko 45 miliona Amerikanaca stalno ima glavobolje, dok 18 miliona ima migrenu.
 
Uobičajeni uzroci glavobolje mogu biti: naprezanje očiju, nedostatak svežeg vazduha, pritisak na sinuse, zatvor, alergije (na polen, hranu, hemikalije, i drugo), stres, anksioznost, mišićna napetost, infekcija, anemija, glad, groznica, hormonalni poremećaj, povreda glave, nedostatak vitamina, upala sinusa, alkohol, lekovi, duvan, iskošenost kičme, bolovi u viličnom zglobu, zagađivači vazduha i hemikalije (parfemi, industrijski gasovi, i drugo). U ostale uzročne faktore spadaju: oboljenja oka, nosa ili grla, nedostaci vitamina (niacin, pantotenska kiselina, B vitamini) ili preveliki unos vitamina A, smetnje u sistemu za varenje ili za cirkulaciju, kao i pilule za kontrolu rađanja, koje dovode do nedostatka vitamina B6.
 
Glavobolja može nastati i kao posledica reakcije na određenu hranu, poput čokolade, šećera, pšenice, MSG (mononatrijum-glutamata), mlečne proizvode, viršle, suhomesnate proizvode, sirće ili mariniranu hranu. Sulfidi, kojih ima u nekim vrstama hrane, imaju isti efekat, kao i fermentisana hrana, poput pavlake, jogurte i sira.
 
Glavobolje mogu uzrokovati i nitriti iz viršli, kobasica i drugih vrsta prerađenog mresa, kao i viškom soli, sladoledom (koji ledi nepce), glad i tečnosti za čišćenje. 
 
VRSTE GLAVOBOLjA – postoje dve glavne vrste glavobolja. Emocionalni stres je značajan faktor u obe vrste:
 
Glavobolje usled nervoze. To su glavobolje mišićnih kontrakcija. Stručnjaci kažu da 90% svih glavobolja nastaje zbog napetosti, brige o problemima, konfliktima sa drugima, itd. Nervoza čini da se mišići skupljaju.
 
Klaster glavobolje. To su bolne glavobolje koje se periodično javljaju. Zovu se i histaminske, jer su povezane sa alergijskim reakcijama. Alergeni koji se udišu mogu predstavljati problem (parfem, prašina u kući, duvanski dim, i drugo). Mogu nastati odjednom, ali mogu biti mi vezane sa nekom bolešću  ili drugim problemima, poput hroničnog zamora. Zato treba da jedete zdravu hranu. Muškarci čine 90% ljudi koji pate od ove glavobolje.
 
PRIRODNI LEKOVI
 
– razmislite o gore navedenim uzrocima, pa vidite šta treba da promenite.
 
– česte glavobolje su ponekad simptom teže bolesti. Ako se uz glavobolju javljaju i neki od sledećih simptoma, onda je možda reč o nečemu ozbiljnijem, te bi trebalo da se posavetujete sa lekarom: groznica i ukočenost vrata, osetljivost na svetlost, gubitak moći govora ili zbunjenost, udaranje u glavi i slepoočnicama, lupanje srca, pritisak na sinusima, promene u viđenju boja, ili osećaj kao da će vam glava eksplodirati.
 
– lečenje glavobolje zavisi od uzroka iste. One se često periodično javljaju, pa je zbog toga neophodno da utvrdite uzrok, a kada to budete uradili, i glavobolje više neće biti.
 
– ono što se smatra sinusnom glavoboljom ponekad je zapravo glavobolja usled napetosti, migrena ili klaster glavobolja. Ako se tako stalno javlja, onda verovatno nije u pitanju problem sa sinusima.
 
HIDROTERAPIJA
 
– čim se javi glavobolja, primenite hladne obloge na mesto gde vas boli. Time se ublažavaju mišićni grčevi i sužavaju krvni sudovi. Stavite vlažnu krpu u frižider na 10 minuta, ili umočite istu u hladnu vodu sa ledom, iscedite i primenite. Takođe, primenite i klistir.
 
– stavite električni jastuk, vruć peškir ili flašu sa vrućom vodom na ramene mišiće, a možete i na vrat. Uradite ono što vam najviše godi.
 
– uđite u kadu sa neutralnom, mlakom vodom, da biste se oslobodili glavobolje. Probajte i sa toplom kupkom stopala. 
 
ISHRANA
 
– nemojte se prejedati. Unosite dovoljnu količinu vlakana kroz obroke, i jedanput sedmično primenjujte klistir. 
 
– uzimajte dovoljnu količinu vitamina grupe B, naročito niacin (2000 mg), pantotensku kiselinu (50 mg), vitamin A (beta-karoten iz zelenog i žutog povrća) i gvožđe (ali gvožđe iz hrane, a ne iz hemijskih dodataka).
 
– ljudi sa nedostatkom magnezijuma su skloniji glavoboljama usled napetosti. Zato konzumirajte hranu bogatu magnezijumom (zeleno lisnato povrće, banane, batat, orašasti plodovi i semenke, mahunarke).
 
– jedite u tačno određeno vreme i nemojte jesti nezdravu hranu.
 
– nemojte unositi previše soli.
 
– ako mislite da vam je glavobolju izazvalo nešto loše što ste nedavno pojeli, uzmite 5 tableta aktivnog uglja tokom jednog sata, i onda, što je pre moguće, primenite klistir (nemojte uzimati te tablete svakog dana).
 
OSTALO
 
– redovna fizička aktivnost sprečava pojavu glavobolja usled napetosti. Budite aktivni kada se pojavi glavobolja, ali nemojte ako vam zadaje mnogo bolova.
 
spavajte više, ali nemojte preterati.
 
– stojte i sedite sa pravim leđima.
 
duboko dišite.
 
– jako svetlo može izazvati naprezanje očiju i glavobolju.
 
– nemojte žvakati žvake, jer to može izazvati glavobolju usled napetosti.
 
– nemojte preterivati u radu, spoznajte granice svojih mogućnosti.
 
– kada morate da ide na veće visine, unesite više vitamina C (plus đumbir), kako ne bi došlo do glavovolje usled velike visine.
 
– pisanje dnevnika vam može pomoći u otkrivanju uzroka glavobolje. Zapisujte datum, vreme, gde ste osetili bol, i bilo kakve komentare za koje mislite da vam mogu biti od pomoći.

LEKOVITO BILjE
 
– u korisno bilje spadaju: odoljen, vratić, matičnjak, jagorčevina, lavanda i bela vrba.
 
žuti noćurak sadrži fenilalanin – jedinjenje koje ublažava bol. Ginko poveća dotok krvi u mozak, čime se ublažava glavobolja. Isti učinak ima i masaža slepoočnica sa razblaženim uljem od nane ili lavande.
 
sve vrste vrbe ublažavaju glavobolju. Poput aleve paprike, one sadrže salicilin, kojim se sprečava nastanak glavobolje.
 
kurkuma i đumbir, zasebno ili zajedno, deluju protiv glavobolje.
 
– popijte kapsulu hmelja s vodom. Kapica deluje antispazmatično i pomaže opuštanju nerava. Zimzelen (vinka) povećava dotok kiseonika u mozak.
 
– u slučaju jakih glavobolja, postite na sokovima i „zelenom piću“, i uzimajte biljne laksative (Cascara Sagrada ili sena).
 

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *