SIMPTOMI
Zbunjenost, depresija, nervoza, zabrinutost, iscrpljenost, glavobolje, nedruštveno ponašanje, emocionalna nestabilnost, nestrpljivost, odustvo volje, strahovi, nagon za šećerom, nesvestica, vrtoglavica.
Simptomi se naročito javljaju nekoliko sati nakon konzumiranja slatkiša ili masti. Što se više pojede i što više vremena prođe do pojave simptoma, tim su oni gori.
UZROCI
Problem je u iscrpljenosti adrenalnih žlezda, a uzrok je u stresu, zabrinutosti i višku nesvarenog šećera, skroba, proteina i mlečnih proizvoda. Hormon kortin nestaje, tako da hrana ne može da bude svarena kako treba.
Pošto ljudi konzumiraju velike količine šećera, kofeina, gaziranih sokova i alkohola, a svi oni sadrže proste šećere i nedovoljno složenih ugljenih hidrata, pa na to dodajte stres, i dobijete da se adrenalne žlezde iscrpe.
Hipoglikemija se može naslediti, ali je najčešće uzrok u nezdravoj ishrani (tada se naziva „funkcionalna hipoglikemija“). Takođe, postoji još nekoliko drugih fizičkih problema koje mogu da oslabe adrenalne žlezde i izazovu hipoglikemiju, kao što su problemi sa tiroidnom žlezdom, jetrom, bubrezima, hipofizom i pankreasom, dok u ostale uzroke spadaju – oslabljeni imunitet, kandidijaza, pušenje i prevelik unos kofeina.
Hipoglikemija se ponekad pogrešno dijagnostikuje kao astma, alergije, sindrom zamora ili problem sa telesnom težinom. Smatra se i da ima veze sa problemima u stomaku ili crevima, ili pak možda psihičkim poremećajem.
Polovina ljudi starijih od 50 godina koji imaju hipoglikemiju su hipotiroidni. Šestosatni test na toleranciju prema glukozi (GTT) je najsigurnija metoda dijagnoze; alternativa je u uzimanju krvi dok traju simptomi. Međutim, čak i uz te testove, hipoglikemiju je teško dijagnostikovati sa pouzdanjem. Mnogi slučajevi su „subklinički“ tj. i granični nivoi šećera u krvi mogu izazvati velike probleme.
Brz tempo života, previše briga i nezdrava ishrana dovode do hiperprodukcije insulina, oštećenja ćelija jetre, slabog lučenja adrenokortikalnih hormona i abnormalnosti hipofize. Posledica toga je nizak nivo šećera u krvi.
Sledeća stanja su povezana sa niskim nivoom šećera u krvi: migrenske glavobolje, grčevi u nogama, depresija, predmenstrualni sindrom, agresivno i kriminalno ponašanje, angina.
PRIRODNI LEKOVI
IZBEGAVATI
– Rafinisani skrob, šećer i ishrana sa dosta mesa iscrpljuju adrenalne žlezde. Previše šećera predstavlja šok za adrenalnu opnu, što dovodi do fizičke reakcije većeg nagona i želje za šećerom.
– Prestanite sa konzumiranjem mesa, nikotina, alkohola, čokolade, gaziranih sokova, crnog čaja i hrane sa mastima i šećerom. Kofein, alkohol i duvan izazivaju povelike promene u nivou šećera u krvi.
– Čitajte šta piše na ambalažama proizvoda iz prodavnice. Izbegavajte dekstrozu, dekstrin, laktozu, maltozu, sukrozu, fruktozu, modifikovani skrob u hrani, kukuruzni sirup, kukuruzni zaslađivač, kukuruzni skrob, prirodne zaslađivače, sorbitol, heksanoil, manitol, aspartam i glikol.
– Izbegavajte stresne situacije. Možda ste i alergični na mleko, jer ta alergija često ide uz ovo oboljenje.
ZDRAVA ISHRANA
– Jedite prirodnu hranu, onu koju je oduvek trebalo da jedete, poput žitarica u celom zrnu, sirovog i malo prokuvanog povrća, i malo svežeg voća. Skrobnu hranu, poput kukuruza, paste, rezanaca, braon pirinča, kukuruzne kaše; njih jedite umerenije.
– Jedite hranu koja sadrži dosta vlakna i povrće koje je sirovo ili popareno. Sledeće vrste hrane su isto dobre za vas: pasulj, sočiva, braon pirinač, beli krompir, proizvodi od soje i voće.
– Od voća možete jesti i kajsije, jabuke, banane, grejpfrut, limun, dinja, japanska jabuka. Recimo, umesto sosa od jabuke jedite sirovu jabuku, jer u njoj ima više vlakna koji pomažu da se nivo šećera u krvi stabilizuje.
– Možete koristiti samo med i šećerni sirup, ali u malim količinama. Previše soli iscrpljuje adrenalne žlezde i izaziva gubitak kalijuma, čime se snižava nivo šećera.
– Tokom reakcije organizma zbog niskog nivoa šećera, pojedite nešto što ima u sebi i vlakna i proteina, poput pirinča ili badema. I sama vlakna (iz kokica, mekinja ovsa, lalnenog semena i semena ljuske azijske bokvice) mogu da uspore hipoglikemičnu reakciju. Pola sata pre svakog obroka pojedite malo ove hrane sa vlaknima, da biste stabilizovali nivo šećera- unos proteina, ugljenih hidrata sa vlaknima i dovoljno masti za usporenje procesa varenja predstavljaju temelj ishrane za kontrolu hipoglikemije.
– Jednom mesećno, budite na jednodnevnom postu sa sokovima od svežeg povrća. Tada i primenjujte klistir sa dodatnim sokom od limuna. Ako dođe do reakcije, uzmite vlakna ili spirulinu (vrsta alge).
– Uzimajte vitamin C, bioflavonoide, magnezijum, vitamin E, hrom i cink iz prirodnih izvora.
– U pojedinim slučajevima hipoglikemije prisutni su veoma niski nivoi seruma kalijuma u telu. Pobrinite se da unosite dovoljno kalijuma.
– Nemojte preskakati obroke ili postiti. Ishrana koju koriste oboleli od bulimije, radi kontrole telesne težine, samo pogoršava problem.
LEKOVITO BILjE
– Sladić deluje poput kortina i pomaže u stabilizaciji šećera. To je najbolja biljka za ovu svrhu. Ona povećava efikasnost glukokortikoida (adrenalnih hormona) koji kruže po jetri i imitira delovanje tih hormona. Njenim konzumiranjem sprečava se i oštećenje pankreasa.
– U ostalo korisno lekovito bilje spadaju: borovnica i divlji jam, oni pomažu u kontroli nivoa insulina; bobice kedra imaju isti efekat, dok tablete spiruline, koje se uzimaju između obroka, pomažu da se stabilizuje nivo šećera u krvi. Standardizovani ekstrakt šarenog čkalja (15-500 mg dnevno) sadrži silimarin, koji pomaže u slučaju hipoglikemije. Koren đumbira deluje na indirektan način, jer pomaže da se upije i svari više sastojaka iz hrane.
