Jedna je žena sedela na rubu ceste, te on zastane da se kod nje raspita o gradu, u koji je namerio.
„Kaži mi, kakvi su ljudi u onom tamo gradu ?“
Žena ga pogleda i upita: ”Kakve si ljude susretao u mestu odakle dolaziš ?“
„Odvratne„, požali se putnik. „Sve gore od gorih. Škrtice, nepouzdane, lažljivce, ljude vredne svakoga prezira.“
„Ah„, reći će žena, „žalim, ali takve ćeš iste zateći u gradu u koji si se uputio.„
Čovek uzdahnu, i produži namrštena čela. Nedugo potom naiđe još jedan putnik. I on zastane da bi se raspitao o gradu. I opet ga žena upita kakvi su bili ljudi, koje je ostavio za sobom u mestu odakle je došao.
„Bili su to dobri ljudi, pošteni, marljivi, istinoljubivi, i velikodušni. Lako su praštali tuđe greške i zablude. Zaista mi je žao što sam se morao od njih rastati.“
„Ne brini“, reče mu žena. „Takve ćeš iste sresti u gradu u koji si se zaputio.“
