Kad su ljudi istinski zaljubljeni, jedino o čemu razmišljaju je partner, a ako voljene osobe nema u blizini, osećaj je identičan onom kod zavisnika koji po svaku cenu mora doći do droge, prenosi portal Moj doktor. Vremenom taj osećaj bledi poput razvoja tolerancije na drogu i samo blizina partnera više nije dovoljna za postizanje ekstaze.
S druge strane, prekid veze dovodi do identične reakcije organizma koji se javlja kod zavisnika koji su duže vreme ostavljeni bez droge. Hemijska supstanca odgovorna za fenomen zaljubljenosti ili „haj“ osećaja je dopamin, a deo mozga koji se tada aktivira zove se mezolimbički dopaminski sastav.
Mozak koristi neurotransmitere, kao što je dopamin, da reguliše psihičke funkcije i komunicira sa telom i na taj način utiče na psihičko i fizičko blagostanje – stimuliše metabolizam, podržava cirkulatorni sistem, otklanja depresiju i reguliše protok informacija u mozgu.
Istraživanja pokazuju da ono što danas najviše pogađa mlade i ostavlja emocionalne stresove jeste na prvom mestu raskid sa partnerom, dok je na drugom mestu smrt bližnjeg. Ove informacije nam samo potvrđuju da je zaljubljenost jedno teško stanje opsedutosti gde mozak ne fukcioniše u aktivnim režimima gde kritički analizira situaciju, već je on poh hipnozom. Čovek koji je zaljubljen (opsednut) je u stanju da počini i najteža moguća krivična dela samo da dođe do droge (partnera).
Takođe treba istaći da zaljubljenost nije prirodna egzistencijalna pojava kako to mnogi smatraju, jer ono što možemo da uočimo a to je da se promovisanjem takvog ponašanja preko medija promiskuitet izuzetno proširio a mladi bivaju povređeni. Sve se ovo dešava jer se nepoštuje institucija koja se naziva brak, kao i moralna načela koja su imali naši preci, gde se u brak ulazilo čistok uma i čistog srca, ali takođe i čistog tela.
