Meso i životinjski proteini – istine i zablude

 

Biljke su izvor hranjivih sastojaka za sve životinje. Neke ptice, životinje i ljudi jedu hranu životinjskog porekla, ali izvor zdravlja i vitalnosti svih njih nalazi se u biljkama koje jedu. Ova sekundarna hrana nema mnogo veliku hranjivu vrednost , ali njena hranjiva vrednost potiče iz osnovnog izvora – biljki. Ptica koja pojede insekta dobija pravu hranjivu vrednost od drveta, trave, žbuna koje je insekt jeo, a ne od samog insekta.

 

 

Veliki dijetetičar Mojsije je upozorio na ishranu životinjama koje su mesožderi, jer one imaju meso sa jakim mirisom od koncentrisanih uremičnih kiselina i drugih otrova, koji su rezultat njihove ishrane mesom i to donosi smrt. Visoke količine uremične kiseline dovode do gihta, reumatizma i burzitisa.

 

Možete verovati da su meso i mleko apsolutno neophodni u ishrani. Većina ljudi odmah kaže: “Da, ali šta sa proteinom?” I gde većina ljudi ide da crpi svoj izvor proteina? Iz životinjskog carstva, šnicli od leševa zaklanih životinja. A gde krava koja snabdeva čoveka mesom nabavlja svoj protein? Jede travu. Ove životinje, kada su ostavljene da izaberu sebi hranu u divljini ili na otvorenoj površini, jedu samo biljke i zelenu vegetaciju. Krava dobija iz trave, biljaka, sve potrebne sastojke za tvrda kopita, dlaku, rogove, zube, krzno, mišiće (koje jedu ljudi), krv, itd.

 
 

Kada krava doji svoje tele, ona ne pije mleko da bi telo proizvelo mleko, ono dolazi od ishrane biljkama. Kada krava bude ubijena da bi mi pojeli meso i dobili protein, mi ustvari jedemo ono što je ona jela, indirektno. Takođe, mi jedemo i otrovne supstance ispuštene u kravlji organizam pri pretrpljenom strahu i stresu dok joj je oduziman život. Našem sistemu je mnogo teže da na taj način uzme vrednosti, koje su mu potrebne, nego kada bi uzimao direktno iz biljne hrane.

 

Nedavna istraživanja pokazuju da meso sadrži bakterije i viruse koji mogu štetiti čoveku i doprineti razvoju bolesti. Godine 1993. mogli ste čuti za smtrne slučajeve izazvane bakterijom E.coli u loše obrađenom mesu hamburgera. Ovo je jedan od javno objavljenih slučajeva, ali postoji mnogo bolesti izazvanih upotrebom mesa, za koje niko nikada nije čuo. Mesna stada i mlečna stada se hrane proteinima kao što su proizvodi govedine, pileća perja, iznutrice, otpadni proizvodi i drugi materijali. Ova ishrana direktno napada kravu koja je prirodni vegetarijanac i proizvodi razne bolesti, uključujući i sindrom “ludih krava”, koji se pojavljuje širom sveta u mesnim i mlečnim stadima, a sada počinje da se pojavljuje i u čoveku. Veliki deo mesa u naše zemlje se uvozi i ako je uopšte pregledano, to je učinjeno samo kratkim pregledom. Toliko našeg mesa je uveženo, a opet tako malo je pregledano. Za one koji misle da je piletina bolje meso nego govedina, testovi sada pokazuju da najmanje 50% zaklane živine sadrži značajnu kontaminaciju salmonelom.

 

 

Kroz Sveto Pismo, proroci su učili i upozoravali protiv upotrebe krvi, da je to život kod životinje i da je treba prosuti na zemlju. Ako se sva krv izbaci iz životinje, dobiće drugačiju boju. Tkivo, mišić i meso bez krvi je bezbojno, sa sivkastim tragovima. Mnogi ljudi će reći: “Ali ko bi i pomislio da koristi krv za hranu?” Stari evropski pudinzi od krvi i dalje su veoma popularni, i to posebno u našim balkanskim zemljma. Neke kobasice i rolne jetre sadrže krv. Ne tako davno mogli smo da čujemo na vestima da je određen broj fabrika za pakovanje mesa koristio mast i druge delove leševa životinja za pravljenje hamburgera i da je velika količina krvi dodata radi boje. Nekoliko ovih preduzeća je uhvaćeno, ali koliko drugih nije, koja još uvek prodaju ove produkte?

 

 

Sve životinje mogu da predosete smrt i kada se životinja dovede pred klanje, oseća da je smrt blizu. Kada kasapin učini taj smrtonosni udarac, strah se prenosi putem nerava do svakog tkiva u sistemu i ovi strahovi ostaju kao otrovi u lešu životinje.

 

Generalno je prihvaćeno da što je viši nivo uremične kiseline u govedini, to je bogatiji ukus, ipak ovi toksini i otrovi u mesu su glavni saradnici gihtu, reumatizmu, burzitisu i mnogim drugim mukoidnim oboljenjima. Salo od životinja je najteži deo telu čoveka za izbacivanje, a Mojsije naročito osuđuje upotrebu sala. Zapazite, veoma mali broj životinja će uopšte jesti salo. Ponovo, jedina vrednost u mesu jeste šta je određena životinja primila od jedenja zelenog bilja i zato su životinje na otvorenom mnogo bolje za jelo, nego govedina koja se hrani u stočnom dvorištu.