Čuvanje povrća tokom zime

Dužina skladištenja pojedinih vrsta povrća je različita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je ono prošlo posle berbe i uslova skladištenja.

Spoljašnji faktor koji najviše utiče na dužinu čuvanja povrća je temperatura. Održavanjem niskih temperatura u skladišnom prostoru smanjuje se gubitak vlage i sprečava uvenuće povrća, usporava se razvoj mikroorganizama koji izazivaju trulež i smanjuje se sinteza etilena, koji takođe u velikoj meri utiče na kvalitet uskladištenog povrća.

Etilen je bezbojni gas koji se normalno proizvodi u biljnim tkivima i koji ubrzava sazrevanje plodova, inicira pojavu boje i cvetanje, ali i dovodi do omekšavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima (tj. žućenja i gubljenja boje), pojave tamnih pega na zelenoj salati, žućenje brokolija, prokelja i krastavaca ili gorkog ukusa šargarepe. Etilen pogotovo upijaju kupusnjače, lisnato povrće, pasulj, šargarepa, grašak, paprike, patlidžan i krastavac, pa ovo povrće treba izolovati od povrća koje emituje etilen (dinje, paradajz, pečurke i najveći broj vrsta voća).

Krompiru i luku etilen pomaže da ne proklijaju pa ih je poželjno skladištiti u blizini povrća koje emituje etilen.

Velike količine etilena u zatvorenom prostoru obično potiču iz zaraženih, oštećenih i plodova koji sazrevaju, zbog toga je od velike važnosti redovno provetravati skladišne prostorije i proveravati zdravstveno stanje uskladištenih plodova.
 

Prilikom skladištenja plodova treba voditi računa o sledećem:

-Skladištenju nameniti samo najkvalitetnije povrće.

– treba odstraniti sve plodove oštećene mehaničkim povredama i one na kojima su prisutni simptomi delovanja uzročnika biljnih bolesti ili insekata. Kada se uskladište, ovakvi plodovi podložniji su gljivičnim i bakterijskim bolestima i sa njih se uzročnici bolesti mogu proširiti na ostale, zdrave plodove.

-Povrće brati na vrhuncu zrelosti odnosno, kada plodovi imaju najveći kvalitet. Vreme i način berbe zavise od vrste i sorte.

-Tokom i posle berbe treba pažljivo rukovati plodovima kako bi se izbegla mehanička oštećenja.

-Za skladištenje proizvoditi kasnije sorte povrća koje isto bolje podnose.

-Zelene delove stabljika i listove obavezno odstraniti pošto plodu oduzimaju vodu i brzo trule.

-Sušenje većine plodova pred skladištenje nije preporučljivo, sem za crni i beli luk, bundevu i tikvice, koje treba držati na suncu oko dve nedelje kako bi im kora dobila čvrstinu.

Ukoliko se povrće skladišti u podrumu ili sličnoj prostoriji (šupa, pomoćna zgrada) u toj prostoriji ne bi trebalo da bude cevi za grejanje, a zidove i plafon treba prekriti nekim izolacionim materijalom da bi se sprečio ulazak toplote ili hladnog vazduha. Trebalo bi da ta prostorija ima najmanje jedan prozor ili ventilacioni otvor kroz koji će ulaziti hladan spoljašnji vazuh.

Drugi otvor je u vidu prozora blizu plafona i služi kao izlazni otvor za topao vazduh. Prozore treba prekriti mrežama koje će sprečiti ulaz insekata i glodara i zaseniti ih kako bi se sprečilo prodiranje svetlosti.

Najvažniji uslovi sredine koje treba obezbediti u skladišnom prostoru su temperatura i vlažnost vazduha.

Temperaturu treba održavati u rasponu od 0-4°C, dok se u rasponu od 4-10°C povrće može sačuvati samo kraći vremenski period. Temperatura se može pratiti uz pomoć termometra.

Kad god su spoljne temperature niže od onih u skladištu treba otvorati ventilacione otvore, a zatvarati ih u obrnutom slučaju. Kada spoljne temperature postanu jako niske, otvore otvarati samo na kratko i voditi računa da ne dođe do smrzavanja uskladištenog povrća.

Drugi bitan uslov sredine koji treba održavati u skladištu jeste odgovarajuća vlažnost vazduha. Sušenje i smežuravanje predstavljaju veliki problem kod uskladištenog povrća, pošto nema korenovog sistema preko koga bi se nadoknadio gubitak vlage. Za većinu vrsta povrća optimalna vlažnost u skladišnom prostoru je od 90-95%.

Radi postizanja odgovarajuće vlažnosti preporučuje postavljanje posuda sa vodom ili pokvašenih džakova od sargije ispod cevi i otvora kroz koje ulazi vazduh, prekrivanje podova slamom ili piljevinom ili kvašenje poda prostorije. Ipak, najefikasniji način za sprečavanje gubitka vlage je stavljanje proizvoda u politilenske vreće ili gajbice, na kojima se nalaze otvori za provetravanje.

Vlaga u povrću obično se održava korišćenjem vlažnog peska, piljevine ili treseta. Plastične vreće, zemljani sudovi, metalne konzerve i plastične kante se takođe mogu koristiti kao ambalaža za pakovanje. Na plastičnim vrećama treba probušiti rupe prečnika oko 0.5-1 cm na jednakim rastojanjima kako bi se omogućio protok vazduha i sprečila kondenzacija. Vlažnost u skladištu može se kontrolisati upotrebom vlagomera.

Skladišne prostorije treba da budu lako dostupne, i da ih je lako čistiti i održavati. Najmanje jednom godišnje treba izneti, oprati i osušiti svu ambalažu i police i pre njihovog vraćanja isprati zidove, plafon i podove.

Pri odabiru materijala za izradu polica ili postolja za uskladišteno povrće, treba imati na umu da on treba da je otporan na hladnoću i vlagu. Najbolje je izraditi ih od hrastovine.

Čuvanje povrća u jamama

Povrće poput šargarepe, krompira, repe, kupusa… može se čuvati u trapovima. Postoje ukopni i nadzemni trapovi. Podižu se na terenima koji nisu ugroženi površinskim i podzemnim vodama. Pored toga što treba da je suvo, dobro je da zemljište bude blago nagnuto kako bi se obezbedilo brzo oticanje vode.

 -Ukopni trap je ustvari kanal napunjen povrćem i prekriven slojem zemlje.

Preporučuju se dimenzije: širina 50 do 100, dubina 35 do 100 centimetara i proizvoljna dužine. Dobro je između povrća stavi sloj čistog umereno vlažnog peska . On sprečava širenje eventulnih bolesti, isparavanje vode i preterano zagrevanje povrća u trapu.

Napunjen trap se prekiriva slamom, a potom se zatvara zemljom. Debljina zemljišnog sloja zavisi od jačine zime. Temperatura u trapu je pod direktnim uticajem temperature zemljišta. Ako u toku čuvanja temperatura u trapu počne da se povećava ili dostigne pet stepeni celzijusa, trap se otvara i povrće se mora upotrebiti.

-Nadzemni trap je posebna vrsta trapa u kome je povrće složeno na površini zemlje. U nadzemnom trapu povće je pod većim uticajem spoljne sredine, posebno vetra, što zahteva bolju zaštitu trapa. Dimenzije trapa su najčešće 1,2m – 1,5m a mogu biti i preko 2m širine. Visina je oko 1,2 m dok se dužina određuje prema potrebi. Trapovi se po dužoj strani postavljaju u pravcu nagiba terena što omogućava oticanje vode. Oko trapa se kopa kanal za oticanje suvišne vode. Trapovi se kopaju nekoliko dana prije stavljanja povrća na čuvanje. U trap se stavlja zdravo, neoštećeno povrće i to rastresito ili se slaže u redove sa ili bez preslojavanja pijeskom. Povrće se slaže na slamu u obliku kupe. Formiran trap na poprečnom preseku treba da ima oblik trapeza.

Duž ove vrste trapova kopa se kanal širine i dubine oko 20 centimetara. On se prekriva rešetkasto postavljenim letvama, kukuruzovinom ili nekim sličnim materijalom. Na svaka tri-četiri metra dužine na ovu rešetku postavljaju se verikalne ventilacione cevi koje su za oko 30 do 35 centimetara više od trapa. One obezbeđuju izmenu zraka u trapu. (Kod manjih trapova,postavlja se samo jedna ovakva cev) Cev zatvoriti mrežicom da miševi nebi ulazili u trap.

Kod nadzemnih trapova širine preko dva metra ventilacioni sistem postavlja se horizontalno na površini zemljišta. Horizontalna cev služi za dovod svežeg vazduha, a vertikalna za odvođenje vazduha iz trapa.

Tokom čuvanja u trapovima, povrće se mora redovno kontrolisati. U početku čuvanja poželjno je meriti temperaturu svaki dan, a kada ona postane konstantna, kontrola je ređa, svakih sedam do deset dana. Temperatura se meri u sredini trapa. Kada spoljna temperatura padne ispod 0ºC zatvaraju se ventilacioni otvori(slama), a ako dođe do povećanja temperature u trapu otvaraju se otvori na 1h, zavisno od spoljne temperature.

Pri čuvanju u nadzemnim trapovima temperatura se povećava od osnove trapa ka vrhu. Ta razlika iznosi tri do četiri stepena celzijusa. Viša temperatura u trapu ukazuje na mogućnost pojave bolesti ili truljenje i tada se trap mora otvoriti i povrće izvaditi.

Najpraktičnije je izmešati više vrsta povrća u jednom trapu, jer kad nam je tokom zime potrebno povrće tada otvorimo trap samo na jednom mestu i izvadimo koliko nam treba raznih vrsta povrća.

KORISNI SAVETI

– Kupus se može čuvati u plitkim jamama koje su poduprte štapovima ili daskama i prekrivene slamom. Kupus treba postaviti sa korenom ka dnu jame, pa koren obložiti zemljom, zatim napraviti okvir od dasaka ili štapova, pa oko okvira naneti zemlju, gore staviti još jednu dasku i sve dobro pokriti slamom.

– Luk je najbolje splesti u vence ili ga staviti u manje mrežaste vreće i okačiti na prozračno i suvo mesto.

– Krompir, ako nije u trapu, treba svake sedmice promešati, jer se na taj način usporava izbijanje klica.

– Korenasto povrće bi trebalo držati u vertikalnom položaju jer tako duže ostaju sveže.

– Mrkva se čuva u sanducima sa mokrim peskom, tako poređana da se plodovi ne dodiruju. Za čuvanje preko zime ostavljaju se samo potpuno zdravi korenovi sa skraćenim lišćem, blizu „glave „.

– Isto tako, velika limena ili plastična kanta ili bure, mogu da se ukopaju u zemlju, i napuniti mrkvom po sistemu red vlažnog peska, red korena. Na vrhu se poklopi, pokrije slamom i zemjom, i „trap “ otvara prema potrebi.

– Cveklu koju ćete skladištiti staviti u kutije s vlažnom tresetnom mahovinom, peskom ili piljevinom, ostavljajući razmak između korena. Redovno je proveravati i odstranjivati korenove koji su počeli propadati.

– Zeleni paradajz, poređati u gajbice i ostaviti ga u skladištu.Paradajz će vremenom polako da dozreva,potrebno ga je samo povremeno proveravati i odstranjivati plodove koji su počeli da propadaju.

– Pasulj pre skladištenja sušiti na suncu uz redovno mešanje,skladištiti ga u džakovima u koje je ubačeno nekoliko listova oraha.

– Čičoku i celer čuvati poput mrkve u vlažnom pesku.

– Paprike (koje nisu mnogo mesnate) nanižu se na deblji konac u vidu venca i okače se na sunčano i promajno mesto da se suše.

– Orasi se čuvaju dobro osušeni u ljusci u hladnom, suvom i prozračnom prostoru u jutenim vrećama ili vrećama za krompir. Još je bolje rastresti ih u tankom sloju na tavanu.U takvim uslovima orahe je moguće čuvati 7-8 meseci pa i duže.

– Lešnik se skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju i buđaju . U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan miris. U takvom prostoru poželjno je da se čuva negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji.