Organska hrana – biznis budućnosti

U ovom podneblju sadnja paprika obično počinje u maju, a berba, ako je sve po planu i nema nepredviđenih vremenskih nepogoda, dostiže u augustu.

Međutim, u Kamenjači je druga priča – sadnice posađene u plastenicima kompanije ESOF prvu berbu će već imati u maju, drugu sedam dana nakon toga, pa treću, četvrtu, a najesen će uslediti još jedna sadnja, pa opet berbe i sve tako do novembra.

Apsolutna organska sredina

A sve što bude proizvedeno, ne samo ove, nego i narednih 15 godina, otkupiće nemačka kompanija Bio Agrar International i poslati na police supermarketa širom Nemačke, Engleske i Francuske i to sa etiketom „organska hrana“, jer povrće proizvedeno u plastenicima u Donjem Vakufu to i jeste.

Dok deset žena, među kojima neke prvi put imaju pravi posao, strpljivo sade nežne stabljike, a ima ih ravno 380.000, agronomkinja Edina Habib proverava, na malim kompjuterima okačenim u plastenicima, da li su sve vrednosti potrebne za proizvodnju organskog povrća na pravom podeoku.

U 22 visokosofisticirana plastenika, koji pojedinačno zauzimaju po 500 kvadratnih metara, stvorena je atmosfera apsolutne organske sredine.

Semin Bašić, direktor ESOF-a (Eco Sustainable Organic Food), kompanije koja postoji tek godinu dana, kaže da se za proizvodnju povrća u ovom centru koriste isključivo organski stimulatori i sredstva.

„Proizvodnja u ovim plastenicima je bez upotrebe pesticida, što znači da je zaštita na organskoj bazi – životinjskog i biljnog porekla, bez ikakvog hemijskog prisustva. Osim toga, tlo za sadnice ispunjava visoke svetske kriterijume, a u apsolutno čistim organskim lejama proizvedene su i same sadnice, tako da od samog semena pa do ploda imamo zaokružen ciklus organske proizvodnje“, kaže agronomkinja Habib dok pokazuje plastenike – poslednji krik tehnologije, koji imaju duple folije, ispunjene toplim vazduhom, a čiji se stropovi i bočne strane sami otvaraju i zatvaraju, zavisno od stepena toplote, odnosno hladnoće.

Rad s biljkama u rukavicama

„Pazimo da ne oštetimo stabljike i da ničim ne onečistimo tlo ili vazduh“, kaže agronomkinja Hebib, dok Zijada Imamović, jedna od najmlađih radnica, prazni svoj kontejner sa sadnicama. Zijada je četiri i po godine bila na birou rada i ovo je njen prvi posao.

„Ovo mi je šesti dan na poslu i jako sam srećna što radim. Iako posao izgleda jednolično, veoma je zanimljiv, a bit će još zanimljivije kad biljke poodrastu, jer ćemo se onda brinuti o svakoj biljci posebno“, kaže ona.

Matthias Trede, direktor kompanije Bio Agrar International, koja je s ESOF-om potpisala ugovor o otkupu kompletne proizvodnje u narednih 15 godina, također potvrđuje visoku kvalitetu povrća iz plastenika u Donjem Vakufu.

„Ovde se radi o prozvodnji koja traži prirodno tlo, svežu vodu i dobro sunce, a sve to ima ESOF i upravo je to kvalitet koji tražimo, jer je to ogledalo naše poslovne filozofije i ono što najviše odgovara tržištu. Dakle, kvaliteta organskih proizvoda iz ESOF-a je među najboljim mogućim“, kaže Trede.

Nada za razvoj opštine

Najveći regionalni centar organske proizvodnje trenutno ima 22 visokoprofesionalna i automatizirana plastenika s pojedinačnom površinom od 500 kvadratnih metara u Donjem Vakufu. Takođe, ESOF, pored svojih kapaciteta, radi s kooperantima iz Mostara, Konjević Polja, Čapljine, Viteza i Bugojna, a planira uskoro postaviti nove plastenike u Zavidovićima i u Kozarcu.

Sa 17 zaposlenih ova kompanija trenutno proizvodi gotovo 600 tona povrća, a s investitorom i partnerom u projektu Jumom Matarom al-Muhairiem iz Ujedinjenih Arapskih Emirata planira povećati proizvodnju za četiri puta, odnosno godišnje proizvoditi 2.500 tona organskog povrća.

„Zahtevi naših kupaca su mnogo veći od naših trenutnih mogućnosti, ali mi predano radimo na proširenju proizvodnje i, ako sve bude kako treba, mogli bismo zaposliti do 480 ljudi. Već sada imamo 21 zahtev za kooperaciju u Bosni i Hercegovini, a trenutno za nas radi pet kooperanata“, kaže Bašić.

Bio Agrar International, kako kaže njegov direktor, s ESOF-om želi postići vodeću poziciju na tržištu u Nemačkoj, ali i u drugim evropskim zemljama.

„Želimo proširiti kapacitete za proizvodnju organske hrane, ali i otvoriti nova radna mesta i zaposlenima pružiti sigurnost“, kaže Trede, ističući kako naročito želi osigurati dugoročnu stabilnost zaposlenih i njihovih porodica, a što je, veli, jedna od najvećih briga koju ističu partneri ESOF-a Semin Bašić i Enver Avdić.

I načelnik opštine Donji Vakuf Huso Sušić polaže velike nade u ESOF. S ponosom pokazuje plastenike dignute na opštinskom zemljištu.

„Vidite, ovde je nekad bila ledina. Mi smo izašli ESOF-u u susret i dali zemlju na korištenje po veoma povoljnoj ceni, ali ćemo se truditi da to bude još jeftinije, čak i simblično, jer mi u opštini imamo blizu 3.000 nazaposlenih. Opština ima blizu 700 dunuma ovakvog i zemljišta sličnog kvaliteta, što ćemo ponuditi i ostalim zainteresiranima“, kaže Sušić i dodaje da će ESOF-u na korištenje dati dodatnih deset dunuma zemlje.

Cilj je 100 plastenika

„Ne samo da želimo dostići traženih 5.000 tona povrća godišnje, nego nameravamo otvoriti vlastitu hladnjaču i distributivni organski agrocentar, te pokrenuti proizvodnju vlastitih sadnica. Planiramo zaokružiti kompletan krug organske proizvodnje“, kaže direktor ESOF-a.

Direktor Bio Agrar Internationala ide korak dalje, pa kaže da će ta nemačka kompanija s ESOF-om pokušati dostići vodeću poziciju na nemačkom tržištu, a možda i na evropskom.

U najveći regionalni centar organske hrane do sada su uložena gotovo tri miliona eura, a cilj im je do 2015. godine podići 100 profesionalnih automatskih plastenika, ukupne površine 50.000 kvadratnih metara.