• 107
  • 0

Kada razmi┼íljamo o ┼żivotinjama mo┼żemo ih poku┼íati razvrstati na nekoliko na─Źina npr. jesu li ku─çni ljubimci, doma─çe ┼żivotinje koje iskori┼ítavamo (meso, jaja, mleko, vuna i drugo) ili pak divlje ┼żivotinje koje lovimo. Zatim ih mo┼żemo podeliti po vrsti hrane koju konzumiraju: mesojedi (ma─Źke, psi), sva┼ítojedi (svinje), biljojedi (ispa┼íe). Uvrsti─çemo u ovo poglavlje naravno i p─Źele i ribe.

┼Żivotinje se mogu uzgajati industrijski, na konvencionalan na─Źin ili ekolo┼íki. Uslovi koji su propisani u ekolo┼íkoj poljoprivredi su tako ogroman korak napred u pore─Ĺenju sa industrijskim uzgojem. Ako pro─Źitate propisane mere za prebivali┼íta u ekolo┼íkoj poljoprivredi verovatno ─çete se zapitati kako je mogu─çe imati lo┼íije uslove od toga (osim kod nekoliko izuzetaka).

Sve to nas dodvodi do vrlo bitnog pitanja kada se radi o dr┼żanju i posedovanju ┼żivotinja, a to je pitanje etike i morala samog tog ─Źina. Definitvno je na svakome pojedina─Źno da po┼ítuje svoje moralne vrednosti, ali smatramo da je bitno naglasiti neke ─Źinjenice vezane uz ovu temu i da si postavimo odre─Ĺena pitanja pre ulaska u ovu pustolovinu.

─îinjenica broj jedan – ako ste vlasnik ┼żivotinje to zna─Źi da ona nije slobodna, pa tako nije ni slobodna brinuti se o sebi ve─ç ste vi odgovorni za njenu dobrobit i zdravlje. Do odre─Ĺene granice mogu─çe je ┼żivotinjama vratiti slobodu i u toj meri ─çe se one mo─çi brinuti za svoje potrebe.

─îinjenica broj dva – ┼żivotinje nisu ljudi u druga─Źijim oblicima niti likovi iz crta─ça, njihova tela i potrebe su druga─Źije od na┼íih i bitno ih je sagledati kao to ┼íto jesu unutar slagalice prirodnih procesa. One imaju svoju vrstu inteligencije, dru┼ítvene strukture i emotivne potrebe.

─îinjenica broj tri – ako se prema ┼żivotinjama odnosimo s po┼ítovanjem i zadovoljavamo njihove potrebe one ─çe pozitivno reagovati na na┼íu prisutnost i rado sara─Ĺivati.

Ljudi uzgajaju ┼żivotinje od pamtiveka, izme─Ĺu ostalog i zbog toga ┼íto mogu jesti i variti biljke koje mi ljudi ne mo┼żemo. U svetlu permakulture ┼żivotinje nam omogu─çuju da se odmaknemo od uzgoja jednogodi┼ínjih biljaka (za koje je potrebno oranje i ─Ĺubriva) i primaknemo vi┼íe permanentnoj agrikulturi koja se bazira na biljkama trajnicama, (kao npr. trava za ispa┼íu). Ishrana ┼żivotinja trajnicama kroz ispa┼íu ne samo da je energetski manje intenzivna nego je i nutriritvno superiorna industrijskom modelu gde ┼żivotinje hranimo ┼żitaricama. Mudro bi bilo birati pasmine koje su autohtone na podru─Źju na kom ┼żivimo ili barem da im odgovara takav krajolik i temperaturna zona. One nam daju ve─çu samostalnost i mogu─çnost manjih inputa spolja.

Razlog za┼íto je ve─çina autohtonih pasmina na pragu izumiranja je ba┼í u tome ┼íto su dobro prilago─Ĺene svom podneblju i samostalnom pre┼żivljavanju, a to podrazumeva da su uravnote┼żene. Uravnote┼żene ┼żivotinje imaju umerene prinose i zato su kreirane selekcijom komercijalne pasmine. U svakoj generaciji biraju se one jedinke koje imaju nagla┼íenu odre─Ĺenu osobinu sve dok to ne postane osobina neke pasmine s ciljem ┼íto ve─çeg prinosa.

Tako su stvorena npr. goveda prevelike mase (za meso) ili s divovskim vimenom. Me─Ĺutim, to ima svoju cenu jer prenagla┼íena jedna osobina i uzak izbor genetskog materijala dovodi ┼żivotinje u neravnote┼żu i ─Źini ih preosetljivim na spoljne (prirodne) uslove. Njihovu neravnote┼żu ─çete u balans stavljati svojim inputom energije, rada i lekova. Ima─çete manje prinose s autohtonim pasminama, to je sigurno, ali ako se uzme u obzir da za ve─çinu tih ┼żivotinja gotovo da ne morate praviti ┼ítale, za ve─çinu hrane ─çe se same sna─çi ako im ostavite dovoljno prostora, imaju dobro izra┼żene instinkte pa ─çe retko biti bolesne i ne treba im pomo─ç kod poroda. To omogu─çava ogromne u┼ítede s va┼íe strane. Kvalitet takvih proizvoda je neuporedivo ve─çi i bilo koji manjak u koli─Źini nadoknadi─çete tom dodatnom vredno┼í─çu ekolo┼íki uzgojenog proizvoda koji puca od vitalnosti.

Dodaj komentar

Va┼ía e-mail adresa ne─çe biti nigdje objavljena. Obavezna polja su ozna─Źena sa *