Znamo li primiti i dati oproštaj?

Oproštaj se ne daje zato što je osoba to zaslužila. Nitko ne zaslužuje da mu bude oprošteno. Oproštaj je delo ljubavi, milosrđa i milosti.

Oprostiti nekom je odluka da nećemo imati ništa protiv te osobe, uprkos onome što nam je učinila. Biblija nam kaže da svi trebamo oproštenje od Boga.

Svi smo sagriješili. U Propovedniku 7,20 piše: „Na zemlji nema pravednika koji čineći dobro nije sagrešio.“ 1. Ivanova 1,8 kaže: „Ako tvrdimo da greha nemamo, sami sebe varamo, i u nama nema istine.“ Sav je greh u konačnici čin pobune protiv Boga (Psalam 51,4).

Kao rezultat toga, svi očajnički trebamo Božiji oproštaj. Ako naši gresi nisu oprošteni, provešćemo večnost plaćajući posledice greha (Matej 25,46; Ivan 3,36). Kao što je Bog spreman oprostiti naše grehe, tako očekuje da i mi praštamo onima koji sagreše protiv nas.

Čovekovi gresi prema Bogu puno su veći od greha između ljudi. Odlučujući žrtvovati vlastitog Sina kako bi mogao izliti milost, odnosno oprostiti, Bog zapoveda ljudima međusobno praštanje. Ne oprostiti drugima znači zatvarati sebi vrata Božijeg oproštaja.