Boraveći u dispanzeru za vreme vojnog roka Rej je krenuo u ličnu potragu za biljkom koja bi njemu olakšala njegov ozbiljan zdravstveni problem, povišeni krvni pritisak i zadebljanje arterija, koji ga je mučio od tinejdžerskih dana. Počeo je da radi sa kajenskom paprikom koja je bogata kalcijumom i vitaminom C. Otkrio je da je kajenska paprika zapravo jedan od najboljih lekova za srčane tegobe, zato što obnavlja i zadržava elastičnost krvnih sudova. Ona popravlja stanje zadebljanja vena ili ga sprečava, a takođe čuva i zdravlje celog krvotoka. Rej je takođe otkrio da kajenska paprika ujednačuje krvotok i snižava krvni pritisak na normalu, pa čak i da je toliko moćna da zaustavi srčani udar dok još traje.
U svojoj kasnijoj lekarskoj praksi uvek je nosio kajensku papriku među biljem u svojoj doktorskoj torbi i nikada mu nijedan pacijent nije umro od srčanog udara. Pamtio je slučaj jedne žene koja je 18 godina patila od srčanih tegoba. Više od sedam godina je pila jake lekove. Kada je počela da se tretira kajenskom paprikom za nekoliko meseci je prestala da uzima lekove. Takođe su joj se potpuno očistile proširene vene.
Rej je ubrzo dodao kajenskoj paprici i đumbir, peršun, kanadski ljutić, beli luk i sibirski žen šen koren i tako je načinio formulu za sniženje povišenog krvnog pritiska. Ta formula ujednačuje krvni pritisak i podupire zdravlje krvotoka. Upravo je ta formula, u kombinaciji sa zdravom ishranom i načinom života, uticala da se Rejev životni vek produži mnogo više nego što su mu doktori prognozirali da će živeti. Kada mu je bilo 45 godina, to jest deset godina više od onoga što su mu lekari prognozirali, Rej je otišao na sistematski lekarski pregled. Doktore je prenerazio njegov krvni pritisak koji je bio kao u zdravog tinejdžera. Pred svoju smrt, kada je bio sedamdesetogodišnjak, Rejev krvni pritisak je bio kao u dvadesetogodišnjeg mladića.
U vreme Drugog svetskog rata još uvek su vladale rasne predrasude. Rej je uočio i shvatio jad crnačkih vojnika, prema kojima su se loše ophodili lekari u dispanzerima. Stoga su crnački vojnici radije ćutke podnosili svoju agoniju ne javljajući se na lekarski pregled u dispanzere. Ubrzo se pročulo da je načelnik dispanzera u Fort Luisu drugačiji od drugih. Za nekoliko meseci dnevno se u Rejev dispanzer javljalo na desetine crnačkih vojnika. Bili su tretirani sa ljubaznošću isto koliko i sa vrhunskim biljnim tretmanima. Tokom boravka u Fort Luisu, Rej je imao prilike da eksperimentiše sa biljem o kojem je ranije samo čitao. Tada je počeo da pravi svoje biljne formule, koje su do današnjeg dana zapravo njegov lični doprinos prirodnom lečenju.
Iz života dr Džona Kristofera
