Stabljika – aleksandrijska: mali žbun, 60 cm do 90 cm visine, uspravna, slična drvetu, beličasta, razgranata.

Listovi – istočnoindijska: mali žbun, slična aleksandrijskoj.

 

Aleksandrijska: naizmenični, parno perasti (4-5 pari), peteljke bez žlezda, 2 mala šiljasta sporedna listića pri dnu.

 

Listići – aleksandrijska: kopljasto-jajoliki, (završava se u tački), celi, krti, svetlosivkasto-zeleni, kratke dlake (u većem broju na donjoj površini), 2 cm do 2,5 cm dužine, 5 mm do 6,3 mm širine, najširi ispod srednjeg rebra.

 

Istočnoindijska: slično kao aleksandrijska. Listići žućkasto-zeleni, svetlija ispod, glatki iznad, blago dlakavi; više zašiljeni, blizu sredine su širi i proporcionalno duži nego listovi aleksandrijske, 5-8 parova. Prah je svetlozelen.

 

Cvetovi – aleksandrijska: veliki, žuti, grozdasto grupisani na vrhu. Istočnoindijska: slično kao aleksandrijska.

 

Plod – aleksandrijska: nekoliko, mahuna ili ljuska, 5 cm dužine, oko 2 cm širine, tanak, široko eliptičan, bubrežast, tamnozelen, bez opne, gladak, ne otvara se kad sazri, 6-7 ćelija, svaka sa srcolikim, boje pepela semenom. Istočnoindijska: sličan aleksandrijskoj osim što je malo duži i uži, tamniji, sa ispupčenom gornjom stranom.

 

Ukus – sluzav, gorak, ima tendenciju ka izazivanju mučnine. Čaj napravljen od nubijskih mahuna je neukusan.

 

Miris – svojstven, nešto kao čaj, ima tendenciju ka izazivanju mučnine.

 

Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Listovi i mahune. (Arapi preferiraju mahune od nubijske sene jer oni sadrže 25% više katartičnih svojstava nego listići i nemaju smolu i eterično ulje, stoga ne stvaraju tegobe); oni ne izazivaju mučninu i kod najosetljivijeg želudca.

 

Lekovito dejstvo: Katartik (mahune: laksativ; listići: jednostavni purgativ), blagi stimulans, tonik, poremećaj žučne kese.

 

Sena je nešto kao brzi katartik koji deluje na skoro čitav crevni trakt, naročito na niža creva, a to je debelo crevo, tako da je veoma pogodan u slučajevima uobičajene konstipacije. Deluje lokalno na crevni zid, povećavajući peristaltičke pokrete i crevno lučenje (osim žučno); a nakon 2-6 sati posle primene, izaziva obimne žute stolice, ali ne i vodena pražnjenja, koja izazivaju tegobe i nadutost (samo listovi), ne izaziva konstipaciju posle toga. Miris izaziva gađenje mnogim osobama, ali izazivanje tegoba pri pražnjenju i neprijatnog mirisa se modifikuju dodavanjem nekih korektiva, kao što su karanfilić, đumbir, cimet, korijander, morač, nana, itd. Onda je pogodna za decu, starije osobe i osetljive osobe. Materija koja boji u seni se lako apsorbuje i za 2-30 minuta nakon primene, pojavljuje se kao crvenkasta nijansa na urinu.

 

Listovi aleksandrijske sene i mahune se generalno češće koriste kod herbalista u odnosu na istočnoindijsku vrstu, iako su blaži ipak su podjednako sigurno delotvorni. Katartično delovanje sene se pojačava ukoliko se kombinuje sa toničnim biljem, ali sena se ne traba koristiti ukoliko je probavni kanal upaljen, ukoliko ima hemoroida, unutrašnjeg krvarenja itd. Kada se sena daje u malim dozama, neće zamoriti sistem. 

 

Lekovita upotreba: Uobičajeni zatvor, hronični zatvor, dispepsija, poremećeni želudac, preveliko lučenje žuči, žutica, upale, difterija, groznice, analna fisura.

Preparati: Esencija, tečni ekstrakt, infuzija, prah, sirup, tinktura. Što duže listovi stoje u vodi ili ako je prisutna čvrsta biljna masa, više jetkog i smolastog sastojka će biti izdvojeno, proizvodeći više nelagodnog delovanja.

 

Doziranje: Male doze neće zamoriti sistem; veoma velike doze će izazvati povraćanje i čišćenje, ali nema naknadnog dejstva.

 

Esencija: dozirati sa čajnom kašičicom, generalno kombinovati sa drugim agensima kao što je koren sladića (Glycyrrhiza glabra).

 

Tečni ekstrakt: 10-30 kapi.

Infuzija: 60 ml po želji.

Prah: 500 mg do 4 g.

Sirup: 1/2-4 čajne kašičice.

Tinktura: 1/2-4 čajne kašičice.

 

 

Uvek staviti neki aromatik ili stimulans, kao što je đumbir, nana, sladić, seme korijandera, itd., u kombinaciji sa senom da biste sprečili tegobe i da promeni neprijatna svojstva; takođe je ukusnije kada se uzima hladno. Upotreba gorkih sastojaka ili tonika će pojačati dejstvo sene.

 

 

Dečiji laksativ: Videti “LEKOVITE FORMULE”.

 

Difterija, upala krajnika: Pri ovim problemima i drugim akutnim slučajevima kod zatvora creva, koristiti recept dr Lila (videti “LEKOVITE FORMULE”), ili jednostavno koristiti senu i đumbir; koristiti lekovitu formulu dečiji laksativ za veoma mladu decu.

 

 

 

60 mg listova sene, iseckano (Cassia acutifolia; C. angustifolia)

1 čajna kašičica đumbira, u kriškama, sitno iseckano ili u prahu (Zingiber officinale)

Preparat: Izliti 470 ml provrele vode preko biljaka, dobro prekriti i ostaviti da se natopi sat vremena; procediti kroz muslin ili gazu (ali ne pritiskati, osim ako to nije potrebno); flaširati i čuvati na hladnom mestu.

 

Doziranje: 60 ml, po želji.

 

 

6-12 mahuna (odrasli) sene (Cassia acutifolia)

3-6 mahuna (deca) sene (Cassia acutifolia)

1/4 čajne kašičice đumbira u prahu (Zingiber officinale)

 

Preparat: Staviti mahune u čašu mlake ili hladne vode i ostaviti da se natope otprilike 12 sati; procediti. Đumbir nije neophodan, ali će pomoći u delovanju.

 

Doziranje: 60-240 ml, uzeti uveče. Ovo će delovati blago, ali temeljno na čitava creva.

 

 

240 ml čaja od sene (Cassia acutifolia; C. angustifolia)

2 čajne kašičice ulja od korijandera (Oleum corandri; Coriandrum sativum)

15-20 ml jednostavnog sirupa ili meda

 

Preparat: Dobro promešati.

 

Doziranje: 1-4 čajne kašičice.

 

 

1 deo listova sene u prahu (Cassia acutifolia; C. angustifolia)

1 deo korena ili jabuke američke mandragore u prahu (Podophyllum peltatum)

1 deo karanfilića u prahu (Syzygium aromaticum; Eugenia aromatica)

 

Preparat: Dobro promešati prahove.

Doziranje: 1-2 čajne kašičice u medu, sirupu, kapsulama ili u vodi.

 

 

60 mg listova sene u prahu (Cassia acutifolia; C. angustifolia)

115 mg korena jalape u prahu (Ipomoea purga; I. jalapa; Exogonium jalapa)

7 g đumbira u prahu (Zingiber officinale)

 

Preparat: Dobro promešati.

 

Doziranje: 1/2-1 čajna kašičica u šolju vode, sa ili bez zaslađivanja (može biti dato u medu, kapsuli, itd.). Manje doze koje se daju na svaka 3 sata će više uticati na jetru nego na creva i zbog toga se mogu uzimati po želji. Veće doze će prouzrokovati brzo delovanje u crevima (2-3 sata) i olakšati jetru i žučne kanale; pacijent treba da miruje.

 

 

1 čajna kašičica listova sene, protrljani ili izlomljeni, oko 25 listova (Cassa acutifolia; C. angustifolia)

1/4 čajne kašičice đumbira u prahu (Zingiber officinale)

1 čajna kašičica meda ili melase (ako oni nisu dostupni koristiti šećer)

1 kriška limuna

 

Preparat: Staviti sastojke u činiju i preliti preko 1/3 šolje provrele vode, prekriti i ostaviti da malo odstoji.

 

Doziranje: Popiti celu količinu dok je topla (prah ostaviti). To je veoma prijatno piće i može se davati i deci.

 

 

1 deo listova sene (Cassia acutifolia; C. angustifolia)

1 deo listova maline (Rubus idaeus)

1 deo biljke buhače (Hedeomapulegioides)

Preparat: Staviti 1 čajnu kašičicu pomešanog bilja u 1 šolju provrele vode; pokriti i ostaviti dok ne bude mlako; zasladiti.

 

Doziranje: Davati intezivno i često koliko je potrebno.

 

 

30 g sene (Cassia acutifolia; C. angustifolia)

30 g korena žute lincure (Gentiana lutea)

7 g aromatične biljke (seme kardamoma, seme korijandera, seme morača, kora gorke pomorandže, itd.)

1 l provrele destilovane vode

 

Preparat: Izliti provrelu vodu preko bilja i ostaviti da se natapa 20 minuta i dobro prekriti.

 

Doziranje: 60 ml po želji.

 

Karakteristike pri rastu: Višegodišnja biljka, prirodna u južnoj Arabiji i u unutrašnjosti Afrike; aleksandrijska sena nosi to ime zbog luke iz koje dolazi, Aleksandrija, Egipat i dolazi prvenstveno iz Nubija (Nubia, Sennaar, Kordofan) i iz Timbukte a zatim je prosleđena u Nil u Kairo i nakon toga u mediteransku luku; istočnoindijska sena je izvorno iz arapskog semena i obilno raste pod kultivacijom u južnoj Indiji (u Tirunelveliju se nabavljaju najfiniji i najčistiji listići), a izvozi se iz Tutukudija, Madras, manjeg kvaliteta iz Bombaja.

 

Branje: Biljke sene daju dva godišnja useva listića, sa najvećim i najboljim na kraju kišne sezone u septembru, a manje u aprilu tokom sušne sezone. Domoroci seku celu biljku (aleksandrijsku vrstu), stavljaju na kamenje radi sušenja sa direktnim izlaganjem jakom suncu, skidaju listiće, pakuju ih u korpe od palminih listova i transportuju kamilama do pijace u lukama; tamo se probiraju i stavljaju se u velike pakete za izvoz.

 

Sušenje i čuvanje: Listići se brzo suše kada su izloženi jakom suncu (ali braon listići i neispravni materijal ukazuju na lošu obradu).

 

 

– Bezbojna kana (Cassia obovata); listići: ova podvrsta ima slične lekovite karakteristike i upotrebe kao oficijelna Cassia, ali se smatra manje vrednom; raste divlje, na peskovitom zemljištu u Egiptu, Nubiji, Etiopiji, Tripoliju, Senegalu, Arabiji, Indiji a kultivisana je na Jamajci; ovo je prva sena koja je predstavljena u Evropi od strane Mavra već u IX veku i bila je neobuzdano kultivisana u XVI veku; listići su jajoliki, otupljeni, u 5-7 pari.

 

– Američka sena (Cassia marilandica); listići; gliste (u kombinaciji sa drugim antihelminticima), lučenje žuči, loš zadah; vrednuje se skoro kao zvanične vrste  i efikasna je, blaga i manje skupa zamena; raste od Nove Engleske do Južne Karoline, a zapadno do Nebraske i u zalivskim državama (Saudijska arabija, Oman, itd.). Napreduje na peskovitim ili vlažnim zemljištima, močvarama, duž rečnih obala i puteva; to je lepa žbunasta biljka, koja raste od 0,9 m do 2,5 m u visinu, ima naizmeničnu zelenu boju, perastu nervaturu lista (uobičajeno 8 pari duguljastih listića) i žute cvetove sa braon sredinom u kojima su labavi grozdovi na gornjem delu biljke, noseći usku, ravnu i zakrivljenu mahunu koja je 7,5 cm do 10 cm dužine.

 

Američka sena se može kultivisati kao lepa baštenska biljka u vašoj lekovitoj bašti; razmnožava se semenom ili sadnicom. Staro seme je teško uzgajati, ali se samo-seje i daje bezbrojne sadnice koje se mogu razdvojiti korenskim deljenjem u proleće i treba se smestiti u blago vlažno mesto, peskovito i sunčano. Ona cveta u periodu jul-septembar i listići se generalno sakupljaju tokom cvetne sezone.

 

– Zlatna kiša (Cassia fistula); kora nedozrelog voća; konstipacija, opstipacija, podstiče lučenje žuči – uobičajeno se koristi sa aromaticima i karminativima; raste u istočnoj Indiji, Egiptu, prirodno stanište je u zapadnoj Indiji i južnoj Americi; lepo drvo koje raste od 9 m do 15 m, sive kore, parno perasti listovi (6-7 pari jajolikih listića, 5 cm do 15 cm dugački), lako se prepoznaju po visećim grozdovima žutih cvetova, voće je kestenasto-braon, cilindrične mahune 25 cm do 50 cm dužine sa 25-100 poprečnih pregrada, svaka sa braon semenom ugrađen u crnkasto-braon pulpu (miris kao suva šljiva i slatkasto neprijatan ukus).