Razvijaju se postepeno; u početku mogu da se pojave tokom ponavljanja određene aktivnosti. U simptome spadaju: bol, peckanje i ograničeno pokretanje obolelog dela tela. U pojedinim slučajevima se javlja i otok.

 

U ranim fazama simptomi mogu nestati kada se oboleli deo tela odmara, dok se kasnije mogu javiti i tokom odmaranja.

 

 

RSI uzrokuju fizičke aktivnosti koje uključuju dugotrajne i ponavljane pokrete dela dela, naročito oni koji su brzi i intenzivni. Primer takvih aktivnosti je kucanje na tastaturi/mašini, upotreba miša, stavljanje proizvoda iz prodavnica na lasersku proveru, šišanje kose, sviranje violine ili trčanje na 100 m. Problem se najčešće javlja pri upotrebi miša za kompjuter ili kod onih koji rade za kasom. Muzičari i sportisti su takođe pod rizikom. Može da se pojavi u bilo kojem uzrastu, najčešće napadajući mišiće i tetive ruku. Može biti povezano i sa stresom na poslu. 

 

I neki drugi poremećaji koji izazivaju bol u mišićima i tetivama (poput tendonitisa ili sindroma karpalnog tunela) ponekad se smatraju RSI-om. Mnogi ljudi tako dobiju pogrešnu dijagnozu, pa ne naprave promene u svom životu sve dok problem ne postane hroničan.

 

 

Obično dolazi do prirodnog oporavka ako se na tome radi. U vezi s tim, evo nekoliko saveta:

 

 

– Promenite ili prestanite s aktivnošću koja izaziva problem. Promenite radno mesto. Umesto držanja telefona između ramena i glave, kupite slušalice.

 

– Tastatura i miš treba da budu što bliži vama. Monitor (ekran) treba da bude tačno ispred vas i u visini vaših očiju, tako da ne morate da gledate gore ili dole. Font slova na ekranu treba da bude dovoljno veliki da ne morate da se naginjete napred da biste ih videli.

 

– Papiri koje ispisujete treba da stoje na ukoso i uzdignuto postavljenoj tabli ili na osvetljenoj tabli. Odmarajte ručni zglob tokom kucanja. Kucajte nežno. Miš treba postaviti tako da se samo 30% pomera horiznotalno pomera od vas. Možda bi trebalo miš da postavite na ukoso uzdignutu tablu. Razmislite o tome da kupite specijalno dizajniranu tastaturu.

 

– Veoma je važno da vam ručni zglobovi ostanu pravi dok kucate! Ne smete da savijete ili izdižete zglobove, jer tako možete oboleti od sindroma karpalnog runela (opisanog iznad)!

 

– Ako bude neophodno, neka vam neko ušije pamučne rukavice sa prorezima za prste, kako biste ruke održali toplim, zbog čega ćete moći duže da kucate. Koristite te rukavice kadgod su vam prsti hladniji od obraza.

 

– Telo držite u pravilnom položaju tokom celog dana. Sedite na stolici uspravljenih leđa. Ako treba, stavite i jastuk za donji deo leđa.

 

– Dok vozite, ruke držite niže na volanu, pouzdanim ali ne previše čvrstim stiskom. Tokom dužeg putovanja, odmarajte ruke na jestučetu koji možete staviti u krilo.

 

– Nemojte spavati na stomaku sa nakrenutom glavom, sa rukama iznad glave ili na povređenom boku, već lezite na nepovređenoj strani tela sa jednim jastukom za glavu i drugim za povređenu ruku. Ili, lezite na leđa, sa po jednim jastukom za ruke i ispod ramena.

 

– Dok radite, pravite pauze od 1-2 minuta na svakih pola sata, i malo istegnite ručne zglobove i vrat. Kružite i ramenima.

 

 

– Pijte 2-3 litra vode dnevno, kao i sokove od povrća.

 

– Višak od 10-15 kg telesne težine učetvorostručuje rizik od oštećenja nerava usled RSI-a i sindroma karpalnog tunela. Sav višak masti u ručnom zglobu vrši pritisak na središnji nerv. Zato prestanite da jedete meso, masti, brzu hranu i skrob, pa ćete smršati.

 

– Nemojte konzumirati kofein (on izvlači vodu iz tela), nikotin (smanjuje dotok krvi do udova) i alkohol (intenzivira upalu).

 

– Duboko dišite i kad radite i kad ne radite. Kiseonik obnavlja energiju u vašem telu.