KAKO POBOLjŠATI PAMĆENjE
Evo nekoliko sugestija kako da bolje pamtite (ako ih budete dovoljno dugo pamtili da biste mogli da ih primenite):
– stav prema pamćenju nečega je važan. Što smo stariji, imamo sve manju želju da nešto pamtimo i učimo.
– obratite posebnu pažnju na ono što treba da upamtite, pošto su ljudi ponekad previše zauzeti ili lenji da to učine.
– odličan način da se upamti nešto jeste da se to naglas izgovori, jer tako i izgovarate i čujete ono što treba da upamtite. Još ako zapišete, onda to i vidite i izgovarate i čujete.
– jednako dobar način za pamćenje nečega (ili kada podučavate decu) jeste da se izgovori nekoliko puta. Izgovaranje, slušanje i ponavljanje su odlični načini za učenje tablice množenja i sličnih stvari.
Evo nekoliko dodatnih sugestija:
– napravite listu stvari koje treba da zapamtite i rasporedite ih u logične grupe, pa ćete moći lakše da zapamtite i važnije i manje važne stvari.
– kada ostavite svoje naočare na mesto gde ih obično ne stavljate, dobro se zagledajte u njih i razmisljajte malo o tome.
– kada parkirate auto na neko mesto, izgovorite (naglas) tačno mesto njegove lokacije, da biste znali gde posle da se vratite.
– kada želite da upamtite nečije ime, zagledajte se u njegovo lice dok izgovarate ili mislite o njegovom/njenom imenu.
– pri pamćenju brojeva, pokušajte da ih složite u određene grupe. Na primer, broj 6872509 upamtite kao 68-72-509.
– kada treba da zapamtite neku novu reč (ili njeno spelovanje), naučite prvo njeno značenje i učinite da postane deo vašeg svakodnevnog govora, ili je zapišite nekoliko puta.
– novu reč povežite sa nekom sličnom poznatom rečju ili predmetom.
– odaberite samo najvažnije stvari koje treba da upamtite, a na ostale ne obraćajte pažnju.
– ispitujte sami sebe o onome što treba da upamtite pre nego što dođe pravo vreme da upotrebite to znanje.
– izbegavajte stres, jer kada ste napeti ili puni obaveza, teže ćete moći da upamtite stvari.
– naravno, možete i samo zapisivati stvari na papir. Pojedini ljudi, kada im se žuri, zapišu nešto na dlanu ruke.
– i naravno, jedite zdravu hranu, ne brzu, izlažite se svežem vazduhu, budite fizički aktivni svakog dana, i dobro se odmorite noću.
– ginko biloba je najbolja pojedinačna biljka za poboljšanje pamćenja i očuvanje moždane moći. Plava stanićarka, kola, ginseng, blaženi čkalj i ulje od divizme takođe poboljšavaju funkcije mozga i memorije.
– odoljen (kada se uzme pred spavanje) olakšava san, kao i melatonin (kada se uzme 2 sata ili manje pred spavanje).
PROBLEMI SA PAMĆENjEM (Zaboravnost)
SIMPTOMI – uvideli ste da prečesto zaboravljate stvari.
UZROCI – ljudi se plaše problema sa pamćenjem, jer to može biti početni znak Alchajmerove bolesti. Ona se obično javlja u 40-im godinama i česta je kod starijih osoba, tako da ljudi i treba da budu zabrinuti.
Dve stvari treba naglasiti: ponekad, problemi sa pamćenjem se ne moraju odnositi baš na Alchajmerovu bolest; i drugo, memoriju je moguće očuvati u dobrom stanju i u dubokoj starosti.
Faktori koji doprinose slabljenu pamćenja su: alkohol, starenje, kandidijaza, stres, alergije, problemi sa tiroidnom žlezdom, hipoglikemija, dijabetes i slaba cirkulacija. Ostali faktori su ispod navedeni.
– gubitak pamćenja može biti uzrokovan i senilnom demencijom, Korsakovljevim sindromom, Alchajmerovom bolešću, alergijama i alkoholizmom.
PRIRODNI LEKOVI – izbegavajte gore opisane probleme.
ISHRANA
– budite na zdravoj uravnoteženoj ishrani, a izbacite svu brzu, prerađenu i prženu hranu. Dobra hrana je potrebna za ishranjivanje mozga.
– gubitku pamćenja doprinose nedostaci hranljivih sastojaka, naročito vitamina B kompleksa (nutritivni kvasac) i aminokiselina (mahunarke, žitarice, orašasti plodovi, semenke). Proteine unosite preko jestivog kvasca, braon pirinča, prosa, oraha, soje i žitarica u celom zrnu, a ne preko mesa.
– održavajte normalan nivo šećera u krvi konzumiranjem složenih ugljenih hidrata (žitarice i hleb od celog zdrna žitarica umesto hrane koja sadrži šećer) za obroke. I nemojte jesti ništa između obroka.
– izbegavajte hranu sa mnogo nezdravih masti i holesterola, pošto oboje usporavaju protok krvi do mozga.
– izbegavajte slobodne radikalne u hrani, jer oni jako oštećuju pamćenje. .
– izbegavajte rafinisane šećere, jer oni umanjuju sposobnosti mozga.
– kod nekih ljudi mlečni i pšenični proizvodi slabe pamćenje. Probajte da ih ne konzumirate mesec dana, da biste videli da li ima nekih poboljšanja.
– pijte dovoljnu količinu vode. Dobro se odmarajte noću i redovno budite fizički aktivni.
– prestanite sa upotrebom alkohola, droga, kofeina i duvana. Alkohol efikasno uništava mozak.
LEKOVITO BILjE
– ginko biloba povećava protok krvi do mozga. U ostalo korisno bilje spadaju: ginseng, anis i plava stanićarka.
– bor (3 mg dnevno) poboljšava pamćenje. Selen (brazilski orasi, čia seme, braon pirinač, razne semenke, brokoli, kupus, spanać) štiti moždane ćelije od slobodnih radikala. Melatonin olakšava san i poboljšava moždane funkcije, stoga idite na spavanje pre 22 časa.
