• 44
  • 0

Čak i više od toga, mnogo puta mi sami oštećujemo naš disajni aparat udišući dim cigarete, i na taj način remetimo i uništavamo finu strukturu alveo – kapilarnih membrana, kao i ceo kardio – vaskularni sistem.

U hemijskom sastavu vazduha postoje dve kategorije elemenata: jedni su stalno prisutni, dok su drugi periodično zastupljeni i kao takvi su od sporednog značaja.

Konstantni elementi vazduha: kiseonik (20,95%), ugljen – dioksid (0,03%) i azot (70,09%) su gotovo u stalnom odnosu, dok se ozon (1-2 mg na 100m3), vodena isparenja, retki gasovi (helijum, argon, neon, ksenom, itd.), amonijak (1-15 mg / m3), mogu naći u varijabilnim proporcijama.

Ovome treba dodati i dim kao i fine čestice prašine koji deluju nadražujuće i traumatski na sluzokožu disajnih puteva, naročito ako su nosioci različitih patogenih klica.

Među svim elementima koji sačinjavaju hemijsku strukturu vazduha, kiseonik, ozon i negativni joni imaju naročiti značaj jer od njihovog prisustva i ravnoteže u vazduhu koji udišemo, u krajnjoj meri zavisi i ono za čime čovek veoma žudi: zdravlje i dugovečnost.

 

Kiseonik, bezbojan gas bez mirisa i ukusa, predstavlja najrasprostranjeniji element u atmosferi, vodi i zemlji koji je neophodan za život.

Patologija respiratornog (disajnog) aparata, kao i eksperimentalna istraživanja u ovoj oblasti, ukazuju na činjenicu da duži boravak u sredini sa značajno povišenom koncentracijom kiseonika u odnosu na uobičajnu, izaziva poremećaje u funkcionisanju i strukturi respiratornog aparata, što na kraju može dovesti do smrti. Ako razmotrimo ovu činjenicu, shvatićemo da vazduh koji udišemo sa kratkim prekidima, a koji se bazira na principu razmene 16-18 kratkih udisaja u minutu, nije i ne može biti slučajno nastala formula, već je ona Bogom dana i savršeno prilagođena, kako potrebama ljudi, tako i biljnom i životinjskom svetu.

Vazduh bogat ozonom u planinskim predelima, stimulativno deluje na organizam, povećavajući otpornost organizma na hladnoću i toksične supstance; istovremeno on pokazuje oksidativne i baktericidne efekte, što predstavlja agrument više za primenu terapije planinskim vazduhom kada su u pitanju oboljenja respiratornog aparata, kao i kario – vaskularnog i nervnog sistema.

Danas je dobro poznato da negativni joni koji nastaju kao rezultat prirodnog procesa jonizacije vazduha, blagotvorno deluju na zdravlje i vitalnost organizma. Efikasnost negativnih jona ogleda se u tome što oni olakšavaju proces hematoze (nastajanja krvi) na nivou alveo – kapilarnih membrana, a pored toga povoljno utiču na metabolizam nervnih ćelija, što omogućava mirniji san i relaksaciju, a na taj način obnovu i stabilnost psihičkog i fizičkog stanja organizma.

Živeći dinamičnim i razarajućim tempom koji je praćen stalnim nestankom vremena, zaboravljamo da za krepko zdravlje nije dovoljno samo da jednostavno dišemo već i da nekoliko puta dnevno praktikujemo vežbe dubokog disanja 10-15 minuta u što manje zagađenoj sredini.

Vežbe disanja se mogu praktikovati u pauzi (za vreme odmora), dok se nalazimo u prirodi, uz duboko disanje ili u vidu blok vežbi koje su jednostavne i imaju za cilj jačanje mišića koji učestvuju u disanju kao i celokupne muskulature tela.

Dodaj komentar

Vaša e-mail adresa neće biti nigdje objavljena. Obavezna polja su označena sa *