Blog
Preživari sa velikim srcem
One su najviše životinje na svetu, miljenice i starih i mladih, jedna od prvih asocijacija na Afriku. Njihova pojava ostavlja bez daha, a glavni je junak skoro svakog dečjeg crteža. Pitome i mile, preživari koji obožavaju lišće vrbe i bagrema, jedne su od najbržih životinja u savanama iako je u to teško poverovati.
- Urednik
- Ostalo
Žirafe su afrički sisari iz reda papkara, najviši od svih kopnenih životinja. Mužjaci mogu biti visoki od 4,5 do 5,5 metara i težiti do 1,360 kilograma. Rekordna težina jednog mužjaka je iznosila približno 2.000 kilograma, a visina 5.87 metara.
Žirafe su srodstvu sa jelenima, antilopama i govedima, ali su grupisane u zasebnu familiju, familiju žirafa u koju još spada njihov najbliži rođak, okapi.
Žirafe žive na prostoru od Čada do Južne Afrike.Ukupna populacija žirafa je procenjena na do 150.000 jedinki. Žirafe poseduju tačke koje prekrivaju celo telo, osim donje delove njihovih stomaka. Ne postoje dve žirafe sa istim rasporedom šara na telu.
To je kao slučaj sa čovekom ili zebrama-ne postoje dva čoveka sa istim otiskom prstiju ili dve zebre sa istim šarama. Žirafe imaju dugačke i snažne vratove, prekrivene grivom koju čine kratke i oštre dlake. Imaju veoma dugačak i lepljiv jezik.
Jezik žirafe je dug do 45 centimetara i prekriven gustom pljuvačkom. Kada jede, životinja ga uvija oko lišća i granja i povlači ga nadole. Koristi ga i za vlaženje i čišćenje očiju.
Da bi se krv pumpala sve do glave i dovodila kiseonik do mozga, potrebno je i posebno srce koje je kod žirafe dugačko 60 centimetara, a teško više od 11 kilograma i pumpa 60 do 75 litara krvi u minutu.
I krvni pritisak dvostruko je veći nego kod čoveka. Zahvaljujući jednom veoma istančnom krvnom sistemu žirafe ne padnu u nesvest kad naglo podignu glavu jer im se krv sjuri u glavu i obratno.
Životni vek žirafa je između 20 i 25 godina u divljini, a 28 godina u zatočeništvu. One mogu da pojedu 63 kilograma lišća i grančica i popiju oko 30 litara vode dnevno. Retko pije vodu, ali da bi to izvela mora da se bavi akrobatikom: prvo mora da razmakne prednje noge najviše što može, a često i da ih savije u kolenima.
Žirafin korak je elegantan, dok može da prilično brzo da trči. U hodu se kreće brzinom do 7 kilometara na sat, a u trku dostiže i do 60. Odrasla žirafa se brani šutiranjem nogu velikom silinom. Jedan jedini udarac kopitom može da smrska lobanju lava, ili mu polomi kičmu.
Skorašnji komentari