Lekovitost bagrema

Bagrem je listopadno drvo koje potiče iz jugoistočnih delova Severne Amerike, pripada familiji Fabaceae. Danas je ovo drvo naturalizovano u svim delovima sveta sa umerenom klimom. U pojedinim regionima smatra se invazivnom biljnom vrstom, jer vrlo lako „podivlja“ i brzo se širi.

Opis: Pravo drvo, visoko 10 -25 m, sa trnovitim granama i listovima, koji su nepravilno raspoređeni, po 9-27 u grupi, sa kratkom drškom, duguljasto-ovalnog oblika, potpuni, bez vlakana. Krošnja je retka, svetla, okrugla do duguljasta.

Bagrem lista krajem aprila, početkom maja, a list opada krajem septembra. Cveta polovinom maja, a u toplijim predelima još ranije, u hladnijim kasnije, u junu. Događa se da cveta i po drugi put, pred jesen iste godine. To se dešava onda kada posle sušnog leta nastupi topao i vlažan period vremena. Cvetovi su veoma mirišljavi, raspoređeni u dugačke cvasti, imaju dugačku dršku i vise nadole. Plodovi sadrže bezbroj semenki.

Upotrebljivi delovi: Kora i cvet.

Aktivna svojstva: Flavonski glikozid, robinin, akacin, etarsko ulje.

Sakupljanje: Kora se skida samo sa mladih grana, u maju i septembru, a suši se na suncu ili na toplom vazduhu. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno formirani, ali pre nego što počnu da venu, u maju – junu, a njihovo sušenje se obavlja u senci.

Terapeutske indikacije: Pripremljen kao čaj suzbija reumatske bolove i zubobolju, bolove u stomaku (antispastik), smanjuje povećanu kiselinu, pomaže kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa (upale sluznice praćene povećanjem kiseline), piroze (gorušice), čira na želucu i na dvanaestopalačnom crevu.

Način upotrebe: 1 puna kašičica dodata na 250 ml vrele treba da odstoji 3 minuta. Piti 2-3 šolje dnevno.