Vodopija kao lek za krv, bubrege i jetru

Vodopija je vrlo rasprostranjena biljka, raste kao korov oko naših kuća i naselja. Najčešće ćemo je naći uz živicu, poljske i seoske puteve, po poljskim međama, napuštenim njivama.

Drugi nazivi za vododopiju (Cicborium intybus) su: andivija, cigura, cikorija, divlji radić, golica, konjogriz, konjska trava. Na selu vodopiju zovu i “grdoba” jer je sva zgrčena i kržljava.

Razgranata stabljika koja ima vretenasti dugi koren. Zna biti visoka i do 1 m. Cveta od aprila do septembra. Cvetovi su lepi modri i skupljeni u lepe glavice koje su otvorene samo prepodne za vreme lepog vremena inače zatvorene posle pa se teže uoči. Cela biljka obiluje mlečnim sokom.

Svi delovi vodopije su upotrebljivi i listovi i koren

Divlja je vodopija korisna naročito za “ dijabetičare “ (kod skidanja visokog šečera). Od nje se može kuvati čaj, sok koji se može piti sam ili pomešan sa sokom od potočarke, na primer.

I koren vodopije ima svoju vrednost. Nekad su ga pržili pa je samleven zamenjivao kafu. Mnogo zdravija varijanta ako baš ne možete bez konzumiranja iste,onda vam svakako preporučujemo da pređete na konzumiranje cikorije kao zamene za napitak prepun kofeina i ostalih štetnih sastojaka po vaše zdravlje. Mnogi su nekada mešali omer korena vodopije i kafe za belu kafu. Savetuje se kuvati vodopiju bez ikakvih dodataka jer je tako krepkija i svi je lakše podnose nego pravu kafu.

Berba vodopije

Uzima se list, cvet i koren. Koren u proleće i jesen, a čitava biljka celo leto za vreme cvetanja. Cveta samo do podne i ima prelepe plave cvetove i beremo cvetove do podne, ujutro. Suši se na toplom tavanu ili senovitom mestu. Koren razrezati po dužini i obesiti u senovitoj prostoriji na promaji. Cela biljka obiluje gorkim mlečnim sokom. Listove i cvetove sušimo naglo, u hladu. Korene razrežemo po dužini te obesimo u senovitoj prostoriji i to na promaji.

Lekovita svojstva i primena

Lekoviti su svi delovi biljke. Vodopija je jedna od od najlekovitijih biljka. Leči niz bolesti, čisti želudac, jetru slezinu, bubrege, podstiče izbacivanje mokraće, izbacuje bubrežne kamence, izbacuje nagomilanu žuč, leči žuticu i zaraznu žuticu, smiruje žučne napade, zaustavlja krvarenje, čisti krv i podstiče njeno obnavljanje, leči gripu, upalu porebrice, potištenost kod umišljenih bolesti, izbacuje crevne parazite. Kod unutrašnjih upala biljku stavljamo na bolno mesto. Pre toga malo je prelijemo vrelom vodom. Pokrijemo peškirom. Kod upale porebrice, slepog creva ili prehlade donjih delova tela poparimo biljku vrućim vinskim sirćetom te je tako toplu stavimo na bolesno mesto. Oblog menjamo sve dok je to potrebno.

Čaj

1 veliku mešavinu svih delova vodopije prelijemo sa 1/2l hladne vode, stavimo kuvati 3 minute, zatim procedimo. Čaj se pije topao i na gutljaje dnevno po 1 litru kao lek za navedene bolesti.

Čaj od vodopije prirodni je lek za bolesti jetre, žuticu, bolesnu slezinu, bubrege. Protiv grčeva u žučnoj kesi pijemo dva puta dnevno čaj od vodopije, koji bi trebao da vri i do 5 minuta.

Vodopija pomešana s peršunom u jednakom odnosu pospešuje izlučivanje mokraće, pročišćava krv, a na taj način i celi organizam.