Kako mogu znati da li je i moj krvni pritisak povišen?
Hipertenziju definišemo kao stalno povišenu vrednost sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska iznad 140 mm Hg, i/ili stalno povišen donji, dijastolni pritisak 90 mm Hg. Optimalni pritisak za sve uzraste i polove iznosi do 120/80. Iako se hipertenzija najčešće ne oseća, zbog čega je i prozvana tihim ubicom, ona može podsticati progresivne promene u krvnim žilama sve dok se ne pojavi prvi, dramatični znak takvog procesa: najčešće moždani udar ili srčani infrakt.
Šta uzrokuje povišenje krvnog pritisaka?
Hipertenzija može retko biti posledica nekog tumora, hormonalne ili bubrežne bolesti. U preko 90% slučajeva te bolesti nije moguće odrediti organske uzorke. Zbog toga se ova najraširenija vrsta povišenog krvnog pritiska naziva esencijalnom hipertenzijom.
Esencijanoj hipertenziji doprinose sledeći faktori:
– Unos velike količine soli – Možda zvuči neverovatno ali oko 80% svetskog stanovništva kod kojeg je unos soli putem hrane nizak ne zna šta je to površeni krvni pritisak. Kod drugih naroda koji vole slaniju hranu kao na primer kod Japanaca, bolest je epidemična i od nje pati gotovo polovina odraslog stanovništva. Amerikanci troše prosečno 10 do 20 grama soli dnevno. To su dve do četiri čajne kašičice ili deset do dvadeset puta više nego što je organizmu potrebno.
– Gojaznost – Kod gotovo svake osobe sa izraženom prekomernom telesnom težinom kad – tad će se razviti hipertenzija. U pitanju je samo vreme.
– Naslage na zidovima krvnih žila – Sužene i začepljene krvne žile primoravaju organizam da poveća krvni pritisak kako bi krv ipak mogla stići do svih ćelija tela koje trebaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija za normalan rad.
– Nedostatak vežbanja.
– Pušenje.
– Estrogen – Ovaj hormon, koji se nalazi u tabletama za sprečavanje začeća, a koristi se i za ublažavanje simptoma menopauze, zadržava so u telu. Samim tim i on može uzrokovati povišeni krvni pritisak i povećanje telesne težine zbog zadržavanja suvišne tečnosti u organizmu.
– Alkohol – Naučne studije su pokazale kako je čak i umerena potrošnja alkohola odgovorna za 5 do 15% svih slučajeva hipertenzije.
Zašto ljudi jedu toliko soli?
U današnjem načinu života se teško možemo u potpunosti osloboditi soli. Oko 75% soli koje unosimo u organizam nalazi se u prerađenim namirnicama i gotovim jelima. Vrlo je lako razviti želju za solju a obilje slanih grickalica i namirnica koje nam se nude podstiču takav ukus.
Šta je sa lekovima za povišeni krvni pritisak?
Krajem 20.tog veka proizvedena je prava poplava anti- hipertenziva – lekova koji delotvorno snižavaju krvni pritisak. Neki među njima doslovno spašavaju mnoge živote. Ali, najveći deo njih donosi trenutne rezultate odnosno brza rešenja kojima smo mi ljudi 21.veka toliko skloni.
Ali ako ih malo bolje proučimo, uočićemo i neke razočaravajuće činjenice: oni zapravo ne leče hipertenziju. U nekim slučajevima se anti- hipertenzivi moraju uzimati celog života. Njihove neugodne propratne pojave mogu biti umor, depresija, nedostatak polne želje i impotencija. Dok nam takvi lekovi pomažu da se sačuvamo od moždanog udara oni nas ne štite od koronalne ateroskleroze (začepljenja srčanih krvnih žila).
Čoveku je potrebno manje od pola grama soli dnevno – a ta količina praktično iznosi oko petine čajne kašičice soli.
