Ovaj vitamin je najpoznatiji po svojoj ulozi u popravljanju i održavanju čula vida. On dolazi u dva oblika:

 

Retinoidi – koji dolaze iz životinjskih namirnica 

 

Karotenoidi – oni dolaze iz biljnih namirnica.

 

Interesantno je da su oba tipa potrebna za zdravu funkciju našeg tela, ali naše telo ipak može da od karotenoida proizvede retinoide, tako da nije potrebno jesti životinjske namirnice.

 

 

Neke od jesenjih namirnica koje obiluju ovim vitaminom su: slatki krompir (batat), šargarepe, kelj, bundeva i dulek.

 

 

Likopen je moćan antioksidans koji spada u karotenoide, i on je odgovoran za crvenkastu boju namirnica kao što su paradajz, grejpfrut i lubenica. Studije su pokazale da likopen smanjuje oštećenje nervnog tkiva, koje može dovesti do nastanka Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti. On takođe stiti vaš organizam od nastanka određenih tipova kancera i podstiče zdravlje kostiju.

 

 

Jesenje nemirnice bogate likopenom su: asparagus, crveni kupus, šargarepe i grejpfrut.

 

Skorbut, bolest koja se javlja usled nedostatna vitamina C, bio je veliki problem u 18. veku. Džejms Lind je otkrio rešenje za ovaj problem tako što je obolelima davao da jedu limun i pomorandže, koje inače obiluju ovim vitaminom. Iako skorbut nije čest slučaj u današnjem svetu, vitamin C treba koristiti zbog njegovih mnogih pozitivnih efekata na zdravlje čoveka. 

 

 

Neke namirnice bogate vitaminom C uključuju: slatki krompir (batat), citrusi, karfiol, kupus i prokelj.

 

4. Kalijum

 

Pored toga što ga jako puno ima u bananama, kalijum je vitalni elektrolit koji se nalazi u raznom voću i povrću, i on je potreban za normalnu funkciju ćelije zbog svoje uloge da održava intracelularnu tečnost i transmembranske elektrohemijske gradijente u normali.

 

 

Neke namirnice bogate kalijumom su: spanać, tikve i blitva (zelje).

  

 

Ovaj mineral je ključni deo hemoglobina, supstance koja pomaže crvenim krvnim zrncima da prenesu kiseonik od pluća do ostatka organizma. Zbog toga, nedostatak gvožđa, koji takođe nazivamo i anemija, može dovesti do zamora i oslabljenog imunog sistema.

 

Postoje dva tipa gvožđa, hem gvožđe (bolje se apsorbuje) i ne-hem gvožđe (slabije se apsorbuje). Hem gvožđe se nalazi u životinjskim namirnicama, dok ne-hem gvožđe se nalazi u biljnim namirnicama. Iako vam ovo može izgledati kao da treba jesti meso, hem gvožđe je povezano sa povećanim rizikom od koronarnih  bolesti i bolesti debelog creva, jer telo ne može ograničiti unos gvožđa te može doći do prekomernog unosa.

 

 

 

 

Neke od namirnica bogate gvožđem uključuju: suve kajsije i tamno zeleno lisnato povrće.