Depresija – često mentalno oboljenje

Možda nemamo neke tajne strahove da ćemo “ poludeti “ i zapasti u psihotično stanje gubeći vezu sa realnošću, ali smo svi mi ponekad “ neraspoloženi “ ili se osećamo depresivno. Promene raspoloženja predstavljaju normalnu pojavu u životu čoveka. Međutim, kod nekih depresija traje veoma dugo i može imati ozbiljne posledice. Pogrešno shvatanje depresije predstavlja možda najveću opasnost za nas.

Šta je u stvari depresija?

Dakle šta je “ depresija „? Koliko je ona česta? Ko joj je sklon? Može li čovek patiti od depresije a da to ni ne zna? Postoji li više vrsta depresija? Koji lekar se bavi njenim lečenjem? Da li je ona isključivo psihološke prirode? Može li se postaviti tačna dijagnoza i može li se ona uspešno lečiti?

Nekoliko činjenica o depresiji

– Duboka depresija je najčešći vid poremećaja raspoloženja.

– Javlja se u svim kulturama i društvenim slojevima, i među bogatima i među siromašnima.

– Većina ljudi nema pravilno mišljenje o njoj.

– Od depresije pati svaki treći pacijent koji odlazi kod interniste.

– Pravilnim lečenjem može se u velikoj meri ublažiti ili potpuno izlečiti.

– U većini slučajeva pacijent ne mora da ostaje u bolnici.

Oblik depresije koji se naziva teška depresija je druga po zastupljenosti mentalna bolest u Sjedinjenim Državama. Na prvom mestu su jednostavne fobije poput straha od mnoštva ljudi ili zatvorenog prostora. Teška depresija je daleko najčešći oblik poremećaja raspoloženja. Čak 10% stanovništva će u nekom periodu života doživeti neki vid depresije.

Većina ljudi ne razmišlja o stanju depresije na pravilan način. Potrebno je da shvatimo šta je depresija ne samo zato je ona danas veoma česta pojava, već zato što iz godine u godinu postaje sve češća.

Kao i svake bolesti mora postajati uzrok. Cenjeni i sada pokojni doktor medicine Albert Brast učio me je da mi se nikada ne desi da samo postavim dijagnozu da neko boluje, na primer od kongestivne srčane mane ( CSM ). Prvo je trebalo da odredim njen uzrok.

Zar se CSM ne leči da isti način bez obzir na uzrok? Da i ne. Neki od standardnih metoda lečenja se, bez obzira na to koji je uzrok, međusobno ne razlikuju, kao što su ishrana siromašna natrijumom i medikamenti diuretici. No ako želimo da pronađemo najbolji način lečenja, moramo ustanoviti uzrok. Osim toga u zavisnosti od uzroka moguće je izlečiti pacijenta tako da on pose određenog vremena možda neće morati da uzima nikakve lekove niti da se pridržava određenog režima ishrane.

Pitao sam se da li možemo razmišljati na isti način i kada je u pitanju depresija. Tada sam počeo da proučavam ovu oblast, što kasnije pokazalo kao veoma korisno za moje pacijente koju su bili žrtve ove bolesti.

Mnogi ne traže pomoć zato što ne shvataju da je njihova bolest nastala zbog mentalne traume.

Knjiga “ Izlaz iz depresije “ – dr Nil Nidli