Primenjena i bihejvioralna kineziologija – Nauka ili mistika?

Za razliku od prave naučne kineziologije, primenjena i bihejvioralna kineziologija imaju vrlo malo veze sa pravim fiziološkim proučavanjem mišića.

 

1963. godine je hiropraktičar Džordž Gudhart (George Goodheart) povezao svoja proučavanja “akupunkture, masaže, akupresure, veoma opasnog okultnog sistema kundalini joge i terapije polarnosti” i otkrio primenjenu kineziologiju.

 

Osnovna teorija u ovome se vrti oko životne sile “či” i stoga je blisko povezana sa teorijom akupunkture i aurom. Primenjena kineziologija se koristi kao dijagnostičko sredstvo za lociranje “neravnoteža” u energetskim poljima. Kako se tvrdi, ovom se metodom mogu odrediti neravnoteže i nedostaci u ishrani, okruženju, pa čak i nedostaci psihološkog karaktera. Kada se koriste specifični dodaci ishrani, kako tvrde ovi terapeuti, mogu se precizno utvrditi ove neravnoteže i nedostaci služeći se jačinom ili slabošću mišića kao pokazateljem. Iako prosečan terapeut primenjene kineziologije možda koristi samo jednostavno testiranje izdržljivosti mišićnih grupa, za elektronsko beleženje količine energije koju troši mišićna grupa može se koristiti i veoma sofistikovana oprema, kao što je Cybex dinamometar ili Bio-My kineziometar. Dugmići, prekidači i razna aparatura pružaju tehnici prividan ugled i naučni kredibilitet.

 

Sledeći citat iz Ilustrovane enciklopedije nekonvencionalne medicine (A Visual Encyclopedia of Unconventional Medicine) pomoći će u ilustrovanju čudne zbirke činjenica i fantazija koje formiraju temelj ove terapije. Sledeći komentar stoji ispod slike pacijenta koji leži na leđima dok terapeut vrši pritisak nadole na njegovu podignutu nogu:

 

“Na ovoj slici se testira ‘fascia lata’. Reč je o mišiću koji pomaže u savijanju butine, kao i njenom pomeranju pod uglom u odnosu na telo ka spolja i nazad. Pacijent leži sa licem okrenutim nagore i nogom podignutom pod uglom od 45 stepeni, okrenutom blago u stranu. Terapeut vrši pritisak sa spoljašnje strane noge ka dole i ka unutra. Ukoliko je mišić slab, to je pokazatelj crevnih problema ili zatvora, grčeva u debelom crevu, kolitisa ili proliva. Može se lečiti dodacima u ishrani.”

 

“Fascia lata” je gust vlaknasti sloj koji pokriva mišić koji ga rasteže. Razni gastrointestinalni problemi koji se spominju imaju različite uzroke i ne bi mogli da se dijagnostikuju preko slabosti određenog mišića, a još manje preko njegove vlaknaste obloge. Pod velikim je znakom pitanja da li se ovi simptomi, koji mogu predstavljati bilo šta, od raka debelog creva pa do virusnog gastroenteritisa, mogu lečiti “dodacima ishrani”.

 

Doktor medicine Džon Dajamond (John Diamond) dodao je još jedan čudan koncept u primenjenu kineziologiju i nazvao ga bihejvioralna kineziologija (BK). Možda više iz svog proučavanja značenja reči “timus” ili iz svojih istočnjačko-mističkih sklonosti umesto bilo kakvog stvarnog poznavanja fiziologije tela – tek, zamislio je ideju da je timus (grudna žlezda) “glavna žlezda” i da kontroliše energiju meridijana. U svojoj knjizi Vaše telo ne laže (Your Body Doesn’t Lie), dr Dajamond pruža analizu porekla grčke reči “timos” (thymos), što je koren reči za “timus”. 

 

Dr Dajamond govori o Džulijanu Džejnsu (Julian Jaynes) kao o autoritetu za “timos”. U Homerovoj Ilijadi su, kako kaže Džejns, bogovi “govorili” ljudima šta da rade i kako da se osećaju. U ovoj prvoj, “objektivnoj” fazi razvoja grčke svesti, timos je označavao spolja posmatrano kretanje ili aktivnost. Međutim, kasnije su glasovi bogova iščezli ili su pokazali podložnost greškama, što je pomelo smrtnike – pa je “timos” poprimio drugačiji karakter (druga faza) i preuzeo je aktivniju ulogu. Čovek se, u trenucima napetosti pred bitku, naprezao da čuje davno izrečene zapovesti. Od njegovog stresa je došlo do fizičkih promena – podizanja nivoa adrenalina, ubrzanja rada srca i odgovarajućeg “drhtanja u grudima”. Vremenom su ovi unutrašnji odgovori na stres povezani sa samim “timosom”. U subjektivnoj fazi navodne evolucije svesti, “timos” je smatran “posudom” u koju se može smestiti snaga. On je i personifikovan. “Timos” se obraćao čoveku (a i čovek “timosu”); davao mu je snage za ratovanje i podsticao ga na ljubav i na pobedu. Budući tako dobro upoznat sa čovekom, “timos” se počeo upoređivati sa njim i date su mu osobine koje su ga izdigle iz carstva stvari u carstvo ličnosti.

 

Praćenje razvoja Homerove “svesti” daje pregled osnova i početaka humanističke misli i teologije. Čovek najpre postaje nezadovoljan “Bogom koji je tamo daleko”. To nezadovoljstvo je dovelo do ideje “Ja sam svoj bog”. Bog je onda postao nalik čoveku, a humanizam je postao izvor znanja i snage.

 

S izuzetkom ovog filozofskog iskoraka u dodatku knjige, dr Dajamond uglavnom predstavlja bihejvioralnu kineziologiju u fiziološkim terminima. Pošto smo izgradili određen nivo strahopoštovanja prema medicinskoj profesiji, ove ideje, kada ih iskaže jedan doktor medicine, lako mogu da odvedu ljude u samu praksu bihejvioralne kineziologije.

 

Ja verujem da je od značajne važnosti to što je ovo kvazinaučno objašnjenje odnosa između grudne žlezde i “energije” veoma srodno teoriji o “čakrama”, iznetoj u četvrtom poglavlju. Pažljivo uočite kolika je sličnost u razmišljanju između sledeće dve izjave.

 

“Glavno otkriće bihejvioralne kineziologije je da grudna žlezda prati i reguliše tok energije u sistemu meridijana… Kontrolor protoka energije u telu je grudna žlezda. Iz dana u dan, iz časa u čas, ona prati i vraća u ravnotežu našu Životnu energiju.”4

 

“Čakra grla, koja fokusira šesnaest latica svetlosti, predstavlja centar snage u čoveku… Skraćivanje dana, ili ciklusa balansiranja karme, dolazi kroz pravilnu upotrebu izgovorene reči… Apsolutno sve što izlazi iz čakre grla sjedinjuje se u formu, na dobro ili na zlo, putem delovanja snage reči.”

 

Sličnosti ovih razmišljanja – iako je jedno iskazano veoma metafizičkim jezikom, a drugo ima nešto više naučnog prizvuka – nije nikakva slučajnost, pošto oba vuku zajednički koren u mističkim religijama.

 

Nekada sam poznavao jednog otvorenog parapsihologa i satanistu koji je držao prodavnicu zdrave hrane i bavio se bihejvioralnom kineziologijom. Kada se grupa religioznih ljudi zainteresovala za ovaj vid lečenja, njega je prilično zabavljalo to njihovo površno interesovanje za okultne veštine onako kako ih je on priznavao i praktikovao. On je mogao da demonstrira da je u stanju da nekoga učini jakim ili slabim samo ako bi se ispunio “mislima” o ljubavi ili mržnji dok bi sprovodio standardnu tehniku testiranja mišića u bihejvioralnoj kineziologiji. Čudim se da se uz tako jasnu povezanost bihejvioralne kineziologije sa spiritizmom, njom ipak bave iskreni religiozni ljudi. Moj prijatelj parapsiholog je koristio većinu tehnika holističkog zdravlja. Imao je mogućnost  da se “prijatno” oseća kada ih koristi, pošto je radio uz pomoć sila (demonskih) koje su te tehnike i proizvele. 

 

Uzeto iz knjige: „Mistična medicina – Dr Voren Piters„