Devojka i lončar – poučna priča

Čini se da ju je taj gubitak definirao kao osobu. Izgubila je roditelje – izgubila je domovinu. Bila je stranac, a njeni ljudi nisu bili najbolje prihvaćeni.

Možda nije bila prosečna, ali nije ništa ni bilo značajno u vezi nje. Bila je samo devojka bez roditelja i bez doma.

Nevidljiva.

A ipak kroz niz neobičnih okolnosti, Bog je izabrao nju i njenog rođaka za formiranje nacije.

Ova Židovka bez roditelja je postala kraljica Perzije, sprečila je plan pogubljenja njenih ljudi, i spasila židovski narod.

Riskirajući svoj vlastiti život u tom procesu, ona – nevidljiva devojka – usudila se prići kralju, ne jednom, već dva puta, u nastojanju da spasi svoje ljude od propasti. Usudila se razotkriti kraljevu desnu ruku – čoveka u kojeg se kralj uzdao svojim životom.

Zamislite kako se Estera osećala. Ona – ropkinja – postala je kraljica, udala se za čoveka koji je njene ljude držao u ropstvu i pretio da će ih istrebiti. Zamišljam da, osim što se nije htela udati za takvog čoveka, morala se osećati kao da je izdala svoj vlastiti narod.

A ipak, nije imala izbora.

Bila je prisiljena udati se za kralja.

A njen rođak je izgovorio čuvene reči: „Tko zna, nisi li ti upravo zato postala kraljica u ovo vreme?„

Bog ju je stavio u kalup. Oblikovao ju je. Pripremao ju je za ulogu koju će odigrati u spašavanju njenog naroda od uništenja.

Jednostavna devojka. Nevidljiva – postala je vidljiva – a njeno ime odzvanja kroz letopise sve do 2014., i dalje.

 Nađete li se nekada u okolnostima koje niste sami izabrali?

Tako često Božja ruka određuje okolnosti koje su nam odbojne, jer nas priprema za veću svrhu koju još ne vidimo. Kada je Estera postala kraljica, nije znala da srce Hamana osmišljava plan da očisti Perziju od židovskog naroda.

Isto kao što se glina mora prepustiti u ruke lončara, tako se i mi moramo prepustiti u snažne i sigurne ruke Boga koji ima svrhu za naš život, viziju za naš život; plan kojeg ćemo tek videti i doživeti.

Isto kao što grumen gline još uvek ne liči na gotov proizvod, tako i On još uvek s vama nije završio.

„Pa ipak, naš si otac, o Jahve: mi smo glina, a ti si naš lončar – svi smo mi delo ruku tvojih.“ – Isaija 64,7