Biološki čudotvorci koje treba koristiti u ishrani

Hlorofil ili zeleni biljnji pigment: sadrži u svojoj strukturi magnezijum, ima antibakterijsko dejstvo i predstavlja prirodni dezadorans. Hlorofila ima u svakom zelenom listu, svakom zelenom stablu biljke, a može se lako izdvojiti iz koprive, listova kupusa i spanaća.

Listovi spomenutih biljaka se sitno iseku, pa se prekriju 40% apotekarskim alkoholom i gneče se u avanu, dok se alkohol ne oboji zeleno. Posle toga se rastvor procedi i taj dobijeni filtrat predstavlja rastvor hlorofila, po 30 kapi se dodaje vodi za piće na 1 dl vode. Dobijenim hlorofilom se mogu masirati zubne desni u slučaju da krvare, a tampon gaze se stavljaju u nosne šupljine u slučaju krvarenja. 30 kapi 2 puta na dan normalizuje nizak krvni pritisak.

Celuloza: upija vodu iz debelog creva i olakšava njegovu funkciju. Ima je naročito mnogo u mekinjama, crnom hlebu, boraniji, pasulju, šargarepi, krompiru, jabukama, pomorandžama, žitu…

Celuloza ili poluceluloza (hemiceluloza), sakupljaju toksične materije nastale varenjem, pa ih brzo provode kroz debelo crevo i tako sprečavaju zatvor i hemoroide kod dece, a kod starijih rak debelog creva. Naravno da ne treba preterati sa unošenjem celuloze, jer dolazi do nadimanja i proliva.

Pektini su zastupljeni u velikim količinama u sočnom, mesnatom delu jabuka, limuna, pomorandži, krompira, boranije i šargarepe. Pektini upijaju otrovne materije u želuci i tankom crevu i snižavaju koncentraciju holesterola (masnoće) u krvi.

Pektini mogu odigrati značajnu ulogu u obnavljanju korisne crevne flore. U slučaju primanja većeg broja inekcija antibiotika, može se desiti da za svega pet dana budu uništene korisne bakterije iz debelog creva. To izaziva probleme u sintezi K vitamina, kao i poremećaj drugih funkcija. Zato treba primeniti hranljivu podlogu koja se sastoji od pektina iz jabuka i vitamina C.

Jabuka se narenda, izmeša sa sokom od ceđenog limuna i čajem od šipurka i onda se konzumira. Tretman se ponavlja sedam puta, za koje vreme dolazi do potpunog obnavljanja crevne flore.

Lingin: se nalazi u povrću koje je sazrelo, mekinjama i plavom patlidžanu. Lingin vezuje žučne kiseline i snižava nivo holesterola u krvi.

Selen: Neophodnost selena za mnoge životinjske vrste u opšte se ne dovodi u pitanje, jer je dokazano da je ovaj mikroelemenat potreban za normalan rast, plodnost i kao zaštita protiv mnogih bolesti (koje se mogu dokazati putem njihovog izazivanja u eksperimentalnim uslovima, nedostatkom u prehrani).

Selen pomaže u Sprečavanju peruti. Smatra se da selen neutrališe neke karcinogene materije i pruža zaštitu od nekih vrsta raka. Smatra se takođe da ima zaštitnu ulogu od štetnih dejstava nekih elemenata iz naše okoline npr. kadmijuma. Najbolji prirodni izvori selena su prirodne pšenične klice, mekinje, crni luk, paradajz i prokelj.

Nukleinske kiseline

Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) i ribonukleinska kiselina (RNK) predstavljaju informacijske makromolekule. Prilikom razmnožavanja nekog organizma mora se predati ogroman broj informacija od generacije do generacije. Da bi se genetičke informacije konstantno i korektno prenosile, mora postojati mogućnost tačnog kopiranja, uskladištenja informacija i njenog daljeg prenošenja.

Funkcija tačnog kopiranja i uskladištenja informacija, moguća je građom DNK (dvostruki alfa heliks), dok je za čitanje informacija potrebna RNK. Bogati izvori nukleinskih kiselina su: crni luk, ovseni hleb i kaša, spanać, špargle, mekinje, pšenične klice i prirodni sokovi iz voća i povrća.