Fizička neaktivnost vodi u smrt

Međutim i pored toga što znamo kakvu dobrobit imamo od vežbanja, postoji globalni problem koji fizičku neaktivnost danas svrstava u vodeće faktore rizika za nastanak masovnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularnih, malignih bolesti i dijabetesa u prvom redu ), a ono što je posebno zabrinjavajuće jesu dokazi da je podjednako opasna kao pušenje i gojaznost.

Zbog činjenice da je najveći deo svetske populacije fizički neaktivan, stručnjaci smatraju da fizička neaktivnost poprima pandemijske razmere i predstavlja problem javnog zdravlja, ne samo pojedinca.

Statistika je, u najmanju ruku, zabrinjavajuća. Naime, od posledica fizičke neaktivnosti je u svetu, tokom 2008.godine umrlo 5.3 od 5.7 miliona ljudi, što statistički korelira sa smrtnošću od posledica pušenja. Poređenja radi, iste godine je u svetu umrlo 5.1 miliona ljudi od posledica duvanskog dima. Ista studija je pokazala i da je smrtnost veća kod ljudi koji su fizički neaktivni u odnosu na gojazne.

Pojedinačno, podaci izgledaju ovako: udeo fizičke neaktivnosti na povećanje smrtnosti od koronarne bolesti je 7% (u rasponu od 3.2% u Jugoistočnoj Aziji do 7.8 u istočnom delu Mediterana) , 7 % (3,9 do 9) od dijabetesa tipa 2, 10 % (5,6 -14, 1) od raka dojke i 10% (5,7 -13,8) raka debelog creva.

U prosečno 9 % smrtnih slučajeva, tj više od 5,3 miliona, sedanterni način života doveo je do prerane smrti.  U SAD, broj nedovoljno aktivnih ljudi je 50% veći od broja gojaznih, a od objavljivanja studije Aktuelni uzroci smrti u Sjedinjenim Državama, 1993. god od strane Centra za prevenciju bolesti na Yejlu, u kojoj se kao uzroci prevremene smrti navode duvan, loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti, statistika ide u korist smanjenja upotrebe duvana.

Pored Amerikanaca, Evropljani su lideri u neaktivnosti, a ostatak sveta takođe prati taj trend. Dovoljno je razloga da razmislimo o tome.

Fizičku neaktivnost ne možemo eliminisati ali možemo pokušati da motivacijom ljudi da budu fizički aktivni (min 30 min u toku dana, 5 puta nedeljno) sprečimo čitav niz oboljenja i smrtnih slučajeva godišnje (očekivanih 1,3 miliona ), i životni vek produžimo za 0,68 godina. To je naisplatljivija investicija u zdravlje celokupnog stanovništva.