Zlatni dar jeseni – mušmula

U obilju jesenjih darova valja obratiti posebnu pažnju na često nepravedno zapostavljeno voće poput mušmula.

Iako latinski naziv Mespilus germanica znači nemačka mušmula, ovo voće potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, a u Nemačku su je doneli Rimljani, koji su među prvima otkrili blagodeti tog voća iz porodice ruža.

Kada se oberu, što se preporučuje tek kada lišće počne da opada, čak i posle prvih mrazeva, tvrde su i opore, pa ih treba ostaviti nekoliko nedelja da zru. Meso tada postaje meko, sočno, kiselkasto i kremasto, kao puter od jabuke.

Od davnina su cenjene kao prijatno sredstvo za jačanje organa za varenje, protiv dijareje (zbog tanina, pektina i drugih sastojaka). Oni koji žude za alternativnim izvorom vitamina C mogu da privedu svoju potragu kraju kada na pijaci naiđu na mušmule.

Osušeno lišće mušmule, sakupljeno u doba cvetanja biljke koristi se za spravljanje čaja koji se u narodnoj medicini opisuje delotvorno sredstvo za ispiranje grla, za lečenje zapaljenja desni i usta.

Lišće i kora, takođe, imaju korisnu stranu – daju lepu mrku i žutu boju tkaninama.