– Vitamini B grupe (100 mg dnevno; najbolje je da se uzima 50 mg dva puta na dan) su vrlo važni za održavanje zdravlja nerava. Nedostaci B vitamina su česta pojava kod ljudi koji jedu modernu, devitalizovanu, prerađenu i brzu hranu. Uzimajte dobre vitaminske/mineralne dodatke najmanje 2 puta dnevno. Treba da sadrže sve B vitamine. Najbolji način unosa ovih vitamina je da konzumirate nutritivni kvasac, 2 čajne kašičice dnevno.

 

– Vitamin B1 ili tiamin (100 mg, dva puta dnevno) je naročito delotvoran protiv neuritisa.

 

– Vitamin B3 ili niacin (50 mg dva puta dnevno) . Nemojte uzimati više od 100 mg dnevno. Niacinamid je isti kao niacin, ali ne izaziva crvenilo lica kao on.

 

– Vitamin B12 (2000 mcg dva puta dnevno).

 

– Vitamin B6 (250-500 mg 1-2 puta dnevno), naročito dobar za sindrom karpalnog kanala.

 

– Folna kiselina (400-800 mcg dnevno).

 

– Inozitol (1000 mg, 1-2 puta dnevno), naročito dobar za neuropatiju usled dijabetesa.

 

– Pored gore navedenih B vitamina uzimajte i vitamin C (sok od limuna, kivi) sa bioflavonoidima (100 mg).

 

– Vitamin E (400 jedinica 2-3 puta dnevno), naročito dobar za postherpesni sindrom.

 

– Vitamin A je najbolje uzimati u obliku beta-karotena (sok od šargarepe, sveže zeleno i žuto voće i povrće).

 

– Minerali poput kalcijuma (biljni izvori), magnezijuma (biljni izvori), cinka (30 mg dnevno iz biljnih izvora, ali ne sme da prelazi 100 mg zajedno sa drugim dodacima), i joda.

 

– Esencijalne masne kiseline iz 1-2 kašike hladno ceđenog lanenog ulja dnevno. Nikad ga ne stavljajte u jelo tokom kuvanja, već ga pospite po hrani nakon što bude servirana. Najbolji izvori ovih kiselina su ulje od lanenog semena i ulje od pšeničnih klica.

 

– Sveže i bareno povrće je bogato mineralima koji su potrebni nervnom sistemu i mozgu. Jedite žitarice u celom zrnu, orašaste plodove i mahunarke.

 

– Kvasac (nutritivni ili neaktivisani pivski), kelp ili dulse, i lecitin su od velike koristi. Jedite redovno, žvaćite polako i nemojte se prejedati. 

 

– U ulju od pšeničnih klica nalazi se oktokozanol, koji blagotvorno deluje na membrane neurona.

 

 

– Povećajte unos tečnosti.

 

– Odmorite se dovoljno tokom noći i izbegavajte iscrpjivanje polnim odnosom. Medicinski stručnjaci znaju da je to najbrži način da dođe do slabosti, degeneracije i oboljenja nervnog tkiva.

 

– Dobra ravnoteža između fizičke aktivnosti i odmora odlično deluje na jačanje tela, ali ako je ishrana zdrava.

 

– Nemojte konzumirati stimulanse i svu prerađenu, rafinisanu i brzu hranu.

 

– Hidroterapijske metode primene prohladne i hladne vode pomažu u jačanju nerava.

 

– U biljke koje leče nerve spadaju: kapica, hmelj, kamilica, odoljen, anđelika, betunika, Hristov venac, imela i male količine lobelije. Pogledajte tinkture dr Šulca nervi #1 i nervi #2.

 

Evo dodatnih informacija o povezanosti hranljivih sastojaka sa nervima i mozgom:

 

 

– Nedostaci vitamina B grupe i vitamina C ometaju metabolizam u mozgu. Nedostatak niacina može izazvati duboku depresiju, koja se viđa u slučajevima psihoze. Simptomi većeg nedostatka vitamina B6 su glavobolja, uznemirenost, vrtoglavica, jaka nervoza i nemogućnost da se osoba skoncentriše. Nedostatak tiamina dovodi do nedostatka enegije, stalnog zamora, gubitka apetita, i uznemirenosti, a ako ostane tako duže vremena, onda dolazi do emocionalnog nemira i preteranih reakcija na stres. Pantotenska kiselina (vrsta B vitamina) je potrebna za lakše savladavanje stresa. Nedostatak vitamina C dovodi do uznemirenosti.

 

– Vitamini B grupe (B3, B6, B12 i folna kiselina) izbacuju višak estrogena iz jetre i sprečavaju da isti izazove mentalne probleme.

 

– Od vitalnog značaja je da se unosi dovoljna količina kiseonika ako želite bistar um. Vitamin E pomaže mozgu da dobije dovoljno kiseonika od one količine koja dospe u pluća.

 

– Adekvatna količina kalcijuma u hrani je neophodna za organizam. Njegov nedostatak rezultira u insomniji, napetosti i umoru.

 

– Kalcijum deluje zajedno sa magnezijumom kao zaštita nerava od oštećenja.

 

– Osoba koja ne unosi dovoljno magnezijuma sklonija je nesaradnji, povlačenju, apatiji i svađi.

 

– Kod šizofrenije u telu postoji višak bakra; njegova količina se smanjuje unosom cinka i mangana. Nedostatak vitamina C čini da se bakar zadržava u jetri i mozgu.

 

– Brojni slučajevi šizofrenije, autizma, abnormalnog ponašanja i nemogućnosti učenja su posledica viška olova ili bakra u telu. Proverite svoje vodovodne cevi. Najbezbednije su plastične cevi.

 

 

– Postoji direktna povezanost poprečnog dela debelog creva i mozga. Jer kada je debelo crevo začepljeno, onda se u mozgu javlja problem i nastaje mentalna bolest ili, recimo, kod nekih nastane napad epilepsije. Izbacite iz ishrane „lepljivu hranu“; ona se lepi za debelo crevo, začepljuje ga, izaziva gomilanje sluzi i toksina, i dovodi do nastanka mentalnih poremećaja. U takvu vrstu hrane spadaju: belo brašno, šećer, jaja, meso, kikiriki i mlečni proizvodi.

 

– Cela zrna žitarica stimulišu lučenje triptofana u mozgu, koji doprinosi smirenju i mirnoći.

 

 

– Nedostatak tiroksina – hormona iz tiroidne žlezde – dovodi do usporenja fizičkih i psihičkih funkcija. Hipertiroidizam je povezan sa emocionalnim nemirom, zaboravnošću, sporim načinom razmišljanja i uznemirenošću.

 

– Kada adrenalne žlezde ne funkcionišu kako treba, onda nastaje depresija i drugi oblici psihičkih bolesti.

 

– Fizička aktivnost (naročito napolju na svežem vazduhu), u opuštenom stanju, pomažu podmlađivanju tela i uma.

 

– Pored nekih drugih biljaka, ginko poboljšava funkciju mozga, cirkulaciju mozga i memoriju. Pripremite tinkturu za mozak po receptu dr Šulca.